Свето Причешће

Причешће спада у једну од седам Светих Тајни. Врхунац љубави и заједништва између Бога и човека јесте Света Тајна Причешћа. У тој тајни под видом хлеба и вина хришћанин прима право Тело и праву Крв Господа Исуса Христа. Као што су обичан хлеб и обично вино потребни за окрепљење човекова тела, тако је Причешће у виду хлеба и вина окрепљење душе хришћанске.

Христос каже: „Заиста, заиста, кажем вам, ако не једете тела Сина Човечијега и не пијете крви Његове немате живота у себи. Ко једе моје тело и пије моју крв – има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан. Јер моје је тело право јело, и моја је крв право пиће. Ко једе моје тело и пије моју крв – остаје у мени и ја у њему… То је хлеб који је сишао с неба. Не као што су оцеви јели и мрли; ко једе овај хлеб живеће довека“ (Јн 6, 53-58).

Да би верник могао да се причести светим даровима, мора да буде за то потпуно спреман. Ако је верник здрав, онда је његова припрема строжа. Данас се обично причешћују верници у току поста (Божићњег, Васкршњег, Петровског и Госпојинског). Пре причешћа верник пости недељу дана. За лица која су болесна, припрема је блажа, што се тиче јела

Причешћу се приступа тек онда пошто се верник исповедио. Ако га је исповедник разрешио грехова и утврдио да је спреман за Св. Причешће – биће причешћен.

Пожељно је да се верници причешћују што чешће, како би били у сталној заједници са Господом Исусом Христом, на корист свога душевнога и телеснога здравља. У првим вековима тако су и радили хришћани. Зато су и живели под посебном Божијом благодаћу, па су живели у љубави и заједништву, не плашећи се чак ни мучења од стране незнабожаца. Христос, кога су они примали у Причешћу под видом хлеба и вина, давао им је снагу за храброст и свети живот.

Има случајева када се обавезне припреме за Причешће могу изоставити. То се односи на тешке болеснике, који су болешћу привезани за постељу, или им је болест таквог карактера да захтева брзо Причешће, како би се болесник пре смрти сјединио са Богом. То Причешће се обично обавља у самом дому. Свештеник доноси свете дарове у дом болесника, претходно га исповеди, па га причести.

Овде треба напоменути да се не може свако Причешће болесника сматрати последњим. Има болесника који су болешћу привезани за постељу, па им је немогуће да дођу у цркву на Причешће. У том случају сам свештеник долази код болесника и причешћује га за здравље душе и тела.

Кад год је верник у пирлици да прими тело и крв Господа Исуса Христа, треба да се пред тим поклони као пред најсветијом тајном, настојећи да за то време мисао и осећања посвети искључиво Богу и његовој љубави према човеку.

Из књиге „Веронаука у кући“

  1. Нема коментара.
  1. No trackbacks yet.

Ценимо Ваше мишљење, оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s