Archive

Posts Tagged ‘ukrajina’

Фашизам на сцени: Украјински парламент усвојио закон о интернирању руских држављана

мај 14, 2015 1 коментар
Врховна Рада Украјине (Фото: obozrevatel.ua)

Врховна Рада Украјине (Фото: obozrevatel.ua)

Украјински парламанет је у уторак у целини усвојио закон „О правном режиму војног стања”, којим се, између осталог, у случају увођења ратног стања предвиђа интернирање држављана Русије који живе на територији ове земље. Ову одлуку су подржала 254 посланика, док је за усвајање било потребно најмање 226 гласова. Прочитај више…

САД признале НАТО-у да војне одлуке заснивају на ономе што виде на друштвеним мрежама

ukrajina nato v

Амерички амбасадор у НАТО-у је, говорећи о изворима информација о дешавањима у Украјини и Донбасу, признао нешто што се дало очекивати, али је опет сензационално и код целог света изазива страх, јер испада да се Сједињене Америчке Државе, које себе називају суперсилом са задатком „да одлучују о светској економији и геополитици“,  у доношењу одлука ослањају не на обавештајне податке, већ… на објављено на друштвеним мрежама. Прочитај више…

Агресија Запада у Југославији деведесетих и у Украјини данас

bombardovanje-srbije-4981

Ревизија резултата Другог светског рата и морално правдање нациста и њихових прирепака, користи многима у данашњој Европи. Пре свега националистичким снагама “младих демократија” у централној и источној Европи. Прочитај више…

Репортажа из Доњецка

donjeck 1

Уредник портала „Восток.рс„, првог медија из Србије који је на позив Владе Доњецке Народне Републике и Europabjektiv.com недавно боравио у рату окованом Донбасу, за Пресс отворено говори о моралу војске и животу народа у ДНР, зашто тврде да се боре против фашиста, колико је тамо српских ратника, какве монструозне злочине чине пољски добровољци, одакле стиже једина званична хуманитарна помоћ… Прочитај више…

Америка спрема терен за интервенцију у Украјини

април 29, 2015 Оставите коментар

amerikanci ukrajina
Према мишљењу америчког новинара Финиана Канингема, свако кршење примирја у Украјини после доласка „војних саветника“ довело би до тога да се у зони конфликта појаве и војници регуларне армије САД и њихових савезника. Прочитај више…

РУСИ ВРИШТЕ ОД СМЕХА: Амерички војник учи Украјинце да користе стари руски бацач граната (ВИДЕО)

април 23, 2015 Оставите коментар

МОСКВА – Видео америчког војника који обучава двојицу Украјинаца да користе бацач граната изазвао насмејао је многе у Русији. Наиме, Американац је на снимку обучавао украјинске војнике како да користе стари руски бацач граната, јављају руски медији.

Да ствар буде бизарније, поменуто оружје је било већ у употреби у украјинској војсци још након распада па је необјашњиво зашто сада Амриканац обучава њихове војнике како да га користе.

Руски аналитичари сматрају да је присуство Американаца у Украјини само део маркетинга и да овај видео то само доказује. У Украјину је допутовало 300 војника америчке 173. падобранске који би тртебали да обуче и припреме за борбу припаднике украјинске Националне гарде.

Извор: Правда

44 нијансе гадости

април 18, 2015 1 коментар

Сваки пут кад се човеку учини да је подморница која урања у бујицу мутне западне русофобије дошла до дна негде у украјинским степама, обавезно неко куца одоздо. Овог пута с изузетном упорношћу – читава 44 пута, при чему још каже: «Седи, ја ћу да отворим!» Детективски трилер снимљен по роману извесног Тома Роба Смита сигурно ће доспети на рејтинг најпакленијег антисовјетског треша у историји кинематографије.  

 

Филм «Дете 44» неће спасити ни буран сиже, ни сјајни глумци – Гари Олдман, Венсан Касел и Чарлс Данс (код нас познатији као Тајвин Ланистер). Све појединости се губе у фантастично глупом и лажном садржају, који Совјетски Савез из времена Стаљина приказује као Мордор, а његове становнике као прљаве, аморалне, кукавичке и физички просто одвратне оркове. Овај циљ се ни не крије: «Један од главних јунака романа је Совјетска Русија – чудовишна смеса ужаса и апсурда,» – изјављује аутор романа.

Смитов опус почиње од тога што за време велике глади у Украјини (књига је, узгред речено, издата управо у овој земљи) двојицу браћу-сирочади нападају људождери и отимају једног од њих како би њиме нахранили сопственог сина. Међутим, овај умире не дочекавши људско месо и људождери жртву остављају за тов… опростите, усвајају дечака и дају му име и презиме типично за централну Украјину: Лав Демидов. Он стасава и почиње да ради у МГБ. Овде сазнаје за загонетна убиства деце која се дешавају у целој земљи. Истовремено руководство тестира његову лојалност захтевајући да се одрекне жене Раисе, на шта Лав не пристаје.

Демидов је ражалован у обичног милиционара и послат у далеки град Вољск западно од Урала, али и тамо наилази на сличну слику криминала. Заинтересовавши начелника локалне милиције генерала Нестерова (игра га Олдман) Лав упркос МГБ-у почиње да тражи манијака. И долази до свог брата Андреја који убија децу како би… привукао пажњу Лава и како би га овај убио. За ову сјајну истрагу Демидов добија унапређење и право да оснује службу за истраживање убистава у московској милицији.

Ово је, понављам, препричавање романа, а не филма, где је све много прљавије и апсрудније. Почевши од тога што се манијак презива Маљевич (и очигледно, мучи своје жртве приморавајући их да гледају «Црни квадрат»). Смит у свом фалсификату успева да не примети Стаљинову смрт, премда се радња одвија у фебруару-марту 1953. године. У другој половини марта и надаље код њега делују сарадници МГБ-а и он дуго размишља о њиховој неравноправности с колегама из МУП-а, односно, није му познато да су после смрти вође оба надлештва спојена у једно министарство на челу с Беријом и да генерал МУП-а није имао разлога да се плаши капетана МГБ-а, тим пре ражалованог, како тврди аутор. Односно, Том Роб Смит не да слабо познаје чињенице – он нема појма ни о чему.

 

Главна суманута идеја књиге и филма која се приписује совјетској власти јесте теорија да је «сваки ђак учен томе да су: убиства, крађе и силовања одлике капиталистичког друштва, зато је улога милиције била сведена на минимум». (Занимљиво је чиме су се онда бавили Глеб Жеглов и Волођа Шарапов?) Усамљени Лав Демидов жели да открије серијско убиство, а руководство на свим нивоима покушава да га омете, јер у совјетском друштву које живи по стаљинском Уставу серијских убистава нема и не може бити.

Подсећам: 1938-1939. године Свердловск је захватио талас убистава деце. Захваљујући раду појачаних патрола милиције – управо оне чија је улога «сведена на минимум», на лицу места злочина је ухваћен 15-годишњи Владимир Ванчевски, који је признао осам убистава. Манијак-тинејџер је добио што је заслужио, али је вероватно уписан у статистику као једно од «деце коју је Стаљин стрељао» и која украшава последње странице Смитове књиге… У Лењинграду је 1945-1946. године оперисао још један серијски убица Филип Тјурин којег су милиционари ухватили после годину и по дана деловања. И никаква идеологија, као и у случају с Ванчевским, није им бранила да раде.

Филм Данијела Еспиносе се састоји од лажног пљувања по Русији и Русима, који су преузети из књиге, па још и придодати. Јуриш на Рајхстаг, подиже се застава Победе. Фотограф од Демидова и његових другова захтева да скину с руку десетине сатова које су одузели Немцима. Демонски безбедњак Василиј прво стреља сасвим невине људе за време хапшења осумњиченог, а затим убија колегу у самој канцеларији и без обзира на то, не само да није доспео у подруме Лубјанке, већ није ни смењен. Милиција за коју је силовање до малочас било рудимент буржоазије, организује прави погром хомосексуалаца којих, како се испоставља, има на стотине у једном од не баш великих совјетских градова. (Чак је чудно што режисер у кадар није убацио још неке «женске с маскама на лицу»). У Москви, по уверењу америчких кинематографиста постоји «Централна станица». А доушник-директор мами своје жртве-наставнице томом «Архипелага ГУЛАГ», који је, подсетићу, објављен 1973. године.

 

Совјетска Русија је приказана као место где нема ни саосећања, ни сажаљења, ни поштовања, где нема никакве правне процедуре и где царује примитивно брутално насиље. У овом средишту таме гмижу оркови какви су, како се испоставља, и позитивни и негативни јунаци. Не би била велика несрећа да се оваква пустош спали атомском ватром – то је вероватно једини закључак до којег ће доћи западни гледалац на основу ове радње. Ако ова трула јабука и пронађе место у историји кинематографије, то же бити само као споменик одвратном западном расизму, који потпуно уништава сваку објективност и праведност према Русију. Чак и у оном двосмисленом и спорном обличју какав је био Стаљинов СССР.

И још једна ствар је чудна – у ширењу овог фалсификата учествују украјински уговарачи. У принципу, на основу сижеа књиге и филма директно проистиче да Украјинци који су подвргнути глади луде и почињу да раде до те мере чудовишне ствари да је морално оправдано чак и ако их московски агент државне безбедности убије. Да ли су у Кијеву свесни какви закључци следе из овога?

 

Аутор: Јегор Холмогоров

Текст на руском: 44 оттенка мерзости – Кино – Газета «Культура»

Извор: Јегор Холмогоров. 44 нијансе гадости / Српска верзиjа

Да ли је убиство Олеса Бузине део НАТО-ове кампање застрашивања?

април 18, 2015 Оставите коментар

ubiystvo-buziny-975-4187842Размотривши неке од околности смрти Олеса Бузине склони смо закључку да је његово убиство део крваве кампање НАТО-а. Циљ: застрашивање украјинских дисидената. Још једна жртва ове кампање – Олег Калашњиков. Прочитај више…