Архива

Archive for the ‘Војска’ Category

Ваше величанство, ја сам овде да браним Србију! Шта ће ми све ако Србије нема…

септембар 21, 2017 Оставите коментар

Милић Станчетић, земљорадник из Бановог Поља, преминуо је пре 20 година у 105. години као последњи и најстарији живи Мaчванин, војник Шестог пука Дринске дивизије, учесник балканских и Првог светског рата, и носилац Албанске споменице и Ордена заслуге за народ. Прочитај више…

Advertisements

Приче из Великог рата: У Црној Гори

септембар 20, 2017 Оставите коментар

Давно је било прошло подне, када се заустависмо код граничног камена. Дан тмуран и хладан, сав огрезао у сиву белину из које штрче оголела дрвета, као раширени прсти у костура. Заустависмо коње, са којих је одилазила пара. Прочитај више…

Кад птице утихну: Подсећање на хероје битке на Мачковом камену

септембар 20, 2017 Оставите коментар

Данас је 103. годишњица најкрвавијег окршаја Великог рата — Битке на Мачковом камену. Судар аустроугарских агресора и голобрадих српских младића завршен је обостраним поразом, јер победом не можемо назвати страдање читаве једне младости. Прочитај више…

Хвала српском војнику

септембар 13, 2017 Оставите коментар

Још једном, велико Хвала сваком Српском Војнику који ме је чувао док сам био мали. Прочитај више…

Спомен(ик) мајору Тепићу

септембар 13, 2017 Оставите коментар

Србија ће се овог месеца одужити једном свом хероју. Мајору Милану Тепићу, Синђелићу нашег времена, биће откривен споменик у Београду. Прочитај више…

Три дана са специјалцима: Како преживети у руској војсци?

септембар 12, 2017 Оставите коментар

Крв, зној и прљавштина. Ово познато тројство ми је оживело чула кад сам се вратио на терен, овог пута како бих се придружио групи одлучној да тестира своје физичке и менталне способности тако што ће три дана провести под командом застрашујућих руских Црвених беретки. Прочитај више…

Приче из Великог рата: На крају Отаџбине

септембар 11, 2017 Оставите коментар

Пред нама је бескрајна равница. Тако нам се бар чини. Али ходајући по њој, видимо мале брежуљке, ониске висоравни, као оно наборана вода на лаком ветру. У даљини негде штрчи минаре, а још даље, виде се дивље планине у плавкастој измаглици дана… Прочитај више…

Приче из Великог рата: Ми каплари морамо да вичемо

септембар 5, 2017 Оставите коментар

– Кренемо се са Ушћа онако снежнати и озебли. Па јоште и гладни. Видимо да нам нема другог спаса него да морамо ићи да потражимо штогод за јело. Али не смемо без дозволе. Питамо се: кога да питамо? Треба питати све редом од каплара до командира, а командир сигурно неће одобрити. То и сами знамо. Прочитај више…