Кварење, албанизација, асимилација, затирање српског језика на КиМ захтева будну бригу свих задужених и одговорних чинилаца
Полазећи од чињенице да је језик идентитетска категорија и од актуелне информације да данас, у времену нашем, у време епидемије вируса корона, готово свaкодневно у свету нестане по један језик, позабавићемо се српским језиком и његовом употребом и кварењем на Косову и Метохији. Мало је познато да су врсни научни истраживачи, а и они нешто мање познати радили и раде на истраживању ове тематике. Питање је колико је тога ишло у јавност и колико се и како медији баве овом темом. А важно је напоменути да истраживаче српског језика на Косову и Метохији прате сваковрсни проблеми, а посебно они који су скопчани са обиласком терена, рецимо у Ораховцу, Косовском поморављу , да проверавају како у том делу Срби говоре јер није лако залазити у ту средину услед неповерења у добру намеру истраживача.
-Брига о матерњем језику јесте истовремено брига о нама, о нашем имену и иден титету јер су народ и његов језик једно. Ко заметне или замени матрњи језик остао је без природног почетка, каже др Миро Вуксановић, српски књижевник и академик.
Кварење и потискивање иза паравана заштите
Српски језик се на Косову и Метохији од ратне 1999. године наовамо суочио са теретом који је неупоредиво већи од терета који носе многи савремени језици у свету. Опште стање и положај српског језика на Косову и Метохији је много горе у односу на претходне године. Уколико се нешто не промени на боље, сматрају научни истраживачи, остаје само да се бележе видови кварења језичких права словенске популације као и „неподношљиве размере изопачавања српског језика“ што се у судству најдиректније рефлектује на обесправљеност његових корисника. Кварење и потискивање српскога језика се одвија иза разних комисија за праћење језичких права које заправо само служе као параван за спровођење осмишљене стратегије погубне по српски језик. А како у тим комисијама има и Срба искривљен српски језик „пласираће сами Срби“. Притом ће Срби слабог знања усвојити такав српски језик као исправан и ето „легалне“ албанизације српског језика.
У неким срединама на Косову и Метохији, управо као што је у Ораховцу, језик Срба је био прилично рогобатан и пре рата 1999. године јер је у тој средини дошло до језичке асимилације. Према мишљењу познавалаца прилика у овом крају та је асимилација једним делом последица чињенице да су у Ораховцу још пре рата 1999. и из старијих времена постојала кумства између Срба и Албанаца, али на штету једног језика, српског. Кварење, албанизација, асимилација, затирање српског језика на Косову и Метохији захтева будну бригу свих задужених и одговорних чинилаца.
У вези истраживања и бележења положаја и стања српског језика на Косову и Метохији важна је и једна чињеница и битна н апоменаДр Митре Рељић, пензионисаног ванредног професора на Катедри за руски језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Косовској Митровици , која се помно бавила и научним истраживањем српског језика на Косову и Метохији и која каже:
Прихватање другог не значи отклон од свог
-Поједини активисти из Београда и других градова, одушевљени сарадњом са Унивеврзитетом у Приштини на албанском језику и гостопримством домаћина, пажљиво заобилазе прогнани део Универзитета, верујући да „екстремисти“ у Косовској Митровици, за разлику од новостечених албанских пријатеља, нису способни ни да схвате значај њихових „едукативних“ напора. А зачудили би се млади Београђани, Новосађани, Нишлије и други колико је код косметских Срба, упркос свему, мало мржње, као што је мало и непристојног смеха, па мање и псовке у односу на друге делове наше земље, мање страха, зато више стида, поготово стида од могућег греха. Намучени Косовац, за разлику од модерних подучитеља мултикултурализму и вештини суседовања са друг им и другачијим, просто не прихвата две крупне заблуде: да се хуман однос према другом може научити за округлим столом, преко ноћи и по наруџбини те да прихавтање другог нужно подразумева мањи или већи отклон од свог- своје традиције, културе и језика. Професор др Голуб Јашовић каже да незнање квари језик. „И добри студенти излазе са оскудним језичким знањем и културом. Ћирилица је избачена из званичних докумената, институција, медија…
Људи који уписују докторске студије не могу да одговоре ни на питања из тестова за основце који уписују средњу школу“, упозорава др Јашовић.
Митра Рељић се у својим милтидисциплинарним истражив ањима српског језика на Косову и Метохији дотакла и једног врло осетљивог момента, који је у вези са страхом да се говори матерњим (српским) језиком и са страхом да се уопште говори, а о којем се слабо говорило и писало. Ради се о говорном поремећају, познатом у науци као поремећај изазван напрегнутим психичким и емоционалним стањима. Тешкоће при изговарању речи, промуклост, све до престанка говора – стања које се понекад кобно завршавало, било је примећено у првим годинама протектората на КиМ, посебно у градовима заточених Срба. Таквих појава је, како је забележено, било и после.
Ауторка: Славица Ђукић
Српски Магазин – Српски интернет магазин
Магацин 