Илустрација

Становници Србије имају варијанту гена чији се протеин који производи тај ген назива Серб, показала су најновија истраживања Института за нуклеарне науке Винча.

Становници Србије се разликују од других житеља Европе зато што имају варијанту гена која се код њих појављује много чешће, показала су најновија истраживања Института за нуклеарне науке Винча. Интересантно је да се протеин који производи тај ген назива Серб.

„Сви имамо исте гене, али варијанте гена се разликују“, рекла је др Невена Вељковић, научна саветница Института Винча истичући да имамо једну варијанту по којој смо специфични.

„Тај ген зове се ПСПХ, то је скраћеница која је везана за његову функцију, оно што је нама било занимљиво. Гени производе протеине који даље чине оно по чему се разликујемо, како ми функционишемо. Протеин који тај ген производи се зове Серб, то је нама било врло узбудљиво, иако је потпуно случајно. Назив потиче по сериум Б протеаза, па се скрати на Серб. Али од 24.000 гена колико има, да баш ми у Србији имамо ту разлику, то је коинциденција, али врло узбудљива“, рекла је она.

„Имамо значајна научна открића, открили смо да постоје варијанте гена које нису биле познате у великим базама података код нас. Све више гентских истраживања то открива, мале земље, мале популације нису биле предмет истраживања, али се та неравноправност која постоји сада све више исправља“, рекла је докторка.

Др Вељковић подвлачи и важност оваквих истраживања.

„Веома је важно да знамо генетску структуру зато што се те информације користе да би се правиле персонализоване терапије. Медицина све више иде ка томе да ви добијете терапију која одговара баш вама, која је ‘скројена’ према себи, због тога је основа ваша генетска слика, али треба да знамо и каква је слика ваше популације, да бисмо знали да ли је та варијанта честа и безопасна, или је веома ретка па треба обратити посебну пажњу“, рекла је она.

Ако је неки ген чест, могуће је да је у корелацији с болешћу, као код нас имамо повишену учесталост кардиоваскуларних болести.

„Није само један ген узрочник неких болести. Понекад јесте, али најчешће није већ више различитих гена је потребно удружено да делују, па кад се томе дода стил живота, настаје нека болест“, каже она.

„Генетика много помаже, али ми морамо да знамо да можемо и сами да утичемо на то“, рекла је докторка.

Ово истраживање ће помоћи у одређивању терапије

„Први је корак на том путу, треба да радимо много више, да имамо више испитаника и да истражимо много више гена. Важно је било почети, ставити нас на ову генетску мапу, јер велике фармацеутске компаније праве терапије узимајући у обзир све што постоји на свету. Ако нисте укључени, ви узмете како сте добили“, рекла је она.

Да ли су Срби генетски склони високом крвном притиску?

„Па, овако, ми то нисмо истраживали, већ да ли гени који су код нас учестали имају везе са повишеним притиском. Али друга истраживања, наших колега, показују да је то толико учестала патологија код нас да би је требало врло озбиљно истражити“, рекла је она.

Важе ли ова правила само за Србе, или заправо за регион?

„Истраживали смо за нашу земљу, али гени не познају границе, то јесте тачно. Ми нисмо још истражили за Балкан, али верујем да се и окружење тиме бави“, рекла је она.

„Разликујемо се у великом броју гена који је повезан са имунским одговором, мислим да ту треба посебно да истражимо. Имунски одговор је важан за многе ствари, не само за корону већ и карциноме, који ужасно оптерећују нашу популацију“, рекла је она.

Прочитај још: „ДНК узорци кажу да су Срби стари Европљани

Извор: Б92

Магацин