Има већ више од 20 годинa да се бавим анализом медија, испочетка аматерски па онда професионално. Одавно знам да је у послу управљања утисцима, у шта су се медији претворили, најважнија прва информација.

Са пропагандног становишта, није важно је ли нешто тачно или није – битно је ко се огласи први. Колико пута смо на сопственој кожи осетили шта значи када клевета падне прва, па се онда на њој заснивају и први утисак и потоња политика, а исправке (ако их уопште буде) немају никаквог ефекта?

Да све буде још горе, првобитна информација може да буде и тачна, али управљачи утисцима увек убаце неку своју лаж како би јој дали одговарајући емотивни тон. Ако догађај не одговара њиховој причи, онда се „загађује“ емотивном неистином, како би она одвукла пажњу.

Најновији пример је покољ у америчком градићу Вакиша (Waukesha), близу Милвокија, где је у недељу један човек колима прегазио божићну параду. Пет људи је остало мртво на месту, а осмогодишњи дечак је преминуо два дана после. Има још шездесетак повређених, међу њима и деце. За возача се испоставило да је вишеструки преступник (насилник, силоватељ, подводач малолетница, итд.) и црначки националиста, којег је локални тужилац – доведен на то место помоћу Сорошевих пара – пустио из затвора зарад „социјалне правде“.

Пошто се ништа од тога не уклапа у званичну причу медијско-демократског комплекса у САД, разни сиененови су пустили причу да је Дарел Брукс ето па случајно колима налетео на параду, јер је као бежао од напада ножем. Ту причу, коју је полиција после демантовала, и данас понављају наивни мештани Вакише, јер забога, алтернатива је да је острашћени црнац напујдан медијском хистеријом намерно насрнуо на децу.

„Ето зашто корпоративни медији пожуре са дезинформацијама“, вели данас на Твитеру одличан мислилац под налогом MartyrMade (мученик). „Знају да ће се лаж примити код одређеног постотка становника, и зато лажу“.

„Знају да се у народу највише прима почетни емотивни утисак“, наставиће он, позивајући се на лаж о шестојануарским нередима и наводном убиству једног полицајца. Лагали су, вели, да „усаде екстремну озлојеђеност на самом почетку, знајући да ће она остати и после, када буду демантовали вест и за њу више не буде никаквe основe“. Тако, вели он, функционише пропаганда.

Кад је реч о Вакиши, на делу је исти принцип, само са другим предзнаком. Покољ је био толико стравичан да су медији знали да ће почетни емотивни утисак бити погубан по њихову службену причу, па су што брже пустили лаж – нема везе какву – да би „загадили“ информативну атмосферу, опет знајући да после неће бити важно шта је истина.

И даље парафразирам „мученика“: Циљ је да се манипулише емотивним стањем, у првим тренуцима када се о неком догађају формирају емотивни утисци. Било да се фабрикује бес лажима о убијеном полицајцу, како би се шестојануарски нереди описали као „смртоносни устанак“, било да се стварни бес око безочног гажења недужног народа расплине причом о ето, јадном црнцу који је само бежао од жандара или нечијег ножа.

Е сад, кад мени који се већ 20-плус година бавим медијима ово није било сасвим јасно док „мученик“ то није овако лепо објаснио… како ли је тек људима који само желе да живе како-тако нормално и да их не лажу кад отворе новине или укључе телевизор?

Извор: Сиви Соко

Магацин