Горан Шарић. Фото: srpskaistorija

Након дугих 100 година „србијанског терора“ и 70 година заједничке државе са Србима, „страшног угњетавања јадних Хрвата“ од стране „великосрба“ и „србочетника“ ово су последице:

Наводим број становника у највећим хрватским градовима прије уласка у заједничку државу са Србима (попис из 1910.) и након изласка из те државе (попис из 2011.).

Као што је видљиво из аустријског пописа прије уласка Хрвата у Југославију, Хрвати су били већина једино у Загребу (гдје је било око 69 посто Хрвата, а на попису из 2011. је било 93 посто Хрвата).

Данас су већина у свим градовима. Далмација је посебна прича, јер тамо још ни није постојао хрватски национални идентитет осим код појединаца. Али чак и тамо, у једном Задру, данас симболу хрватства и десничарења, било је свега око 18 посто католика којима материњи није био талијански језик, него хрватско-српски.

Знамо да ће многима засметати ове бројке, али статистика не мари ни за чије емоције.

Постотак Хрвата у градовима 1910.-2011.

Пула: 1910., 30 посто – након „великосрпске хегемоније“ – 2011., 70 посто.
Ријека: 1910., 32 посто – након „великосрпске хегемоније“ – 2011., 82 посто.
Осијек: 1910., 38 посто – након „великосрпске хегемоније“ – 2011., 89 посто.
Вуковар: 1910., 39 посто – након „великосрпске хегемоније“ – 2011., 57 посто.
Винковци: 1910., 39 посто – након „великосрпске хегемоније“ – 2011., 92 посто.
Сл. Брод: 1910., 46 посто – након „великосрпске хегемоније“ – 2011., 93 посто.

Извор: Горан Шарић/Фејсбук

Магацин