Фото: Југо грил/Фејсбук

Прича о 4 Србина која су из носталгије покренула роштиљ у сред Кине који је данас успешан бизнис у земљи где се све прави, осим пљескавице.

У децембру 2020 сам се ужелео наше хране и седео сам за столом са мојим другаром Николом који је зубар.

– „Шта бих дао за пљескавицу, ауууу“
– „Вала баш и ја“ одговорио је.
– „Шта мислиш да отворимо ми неки мали прозор где ћемо да правимо пљескавице, чисто да ми имамо да једемо“

Доктор се насмејао и рекао: „Што да не. Ајд пробамо“

Одмах затим сам позвао Џонија и Влатка и рекао да отварамо пљеске у Шангају, да ли су за?!

Наравно, обојица су одговорили.

И тако нас 4 „идиота“ без икакве позадине нађемо мали прозор на улици, купимо роштиљ на ћумур и кренемо да правимо пљескавице.

„Ми смо Срби, ми знамо како се праве пљескавице“ помислили смо.

И тако направимо ми прву пљеку, пробамо и кажемо: „Ово је ужас“

„Нема везе са пљескавицом“

И тако наредних 4 месеца свака 3, 4 дана ми прависмо пљескавицу и исти резултат. „Ово није пљескавица“

Нађосмо лудог Радета из Ниш, каже он зна да прави пљескавице а нама треба неко ко ће да ради, и направи Раде пљеку, кад оно… „ужас“

Ајде Раде овако, ајде онако, држи дуже у фрижидеру, меси дуже, додај више соли, мање соли и након 4 месеца ми направимо пљескавицу где рекосмо: „Ово је права пљескавица бре!“

И отворисмо мали прозор у Шангају са пљекавицама и ћевапима.

Рачуница нам била 35 пљескавица на дан да продамо да би месечно само исплатили локал.

Кад оно на дану отварања дође 150 људи. Чекају на улици, ред од 20 метара, ми не знамо како да „избацимо“ све пљескавице.

Све смо радили, месили, пекли, стављали прилоге, нас петорица у 3 квадратна метра.

Два месеца након, ми надђосмо нови локал.

Детаљ унутрашњости. Фото: Југо грил/Фејсбук

И сада када видим докле смо стигли и када видим пун локал Кинеза, Немаца, Балканаца, Шпанаца, Кубанаца, и да не набрајам све остале, срце нам је пуно.

Што се тиче менија, он каже да имају стандардну понуду са роштиља, као и да сваке недеље имају по једно готово јело, али да је у плану да им дође кувар из Београда и да се кувана јела уврсте у свакодневни мени.

Долазе нам власници највећих ресторана у Кини и не верују каква је клопа. ОДЛЕПЉУЈУ!

Кажу: „цео Ф&Б у Шангају прича о YУГУ, прича о људима без икакве позадине, у ресторану који је направио клопу из љубави, клопу која не постоји у Шангају, и управо због тога имамо огромно поштовање према Вама“

Радећи нешто из љубави је једини начин да нешто успе а не радећи због пара.

Набавка намирница

– Месо набављамо са Новог Зеланда. Ракију смо доста тражили, нисмо могли нигде да је набавимо. Долазили су нам људи који су увозили свашта из Србије и преко мреже познаника смо некако успели да нађемо човека. Тад смо кренули да купујемо на велике количине и имамо неколико врста, а правимо и наше пиво, каже он.

И гледам нашу малу кафану, у којој се свакодневно пије домаћа кафа, ракија, вињак, у којој се свакодневно људи смеју, уживају, радују, осећају се као код куће, иако су из разних делова ове планете…. И срце ми је пуно.

Срећан сам што можемо да представимо нашу земљу бар преко клопе и пића, и да дочарамо осећај Балкана у центру Шангаја.

Аутор: Владимир Милошевић
Обрада: Магацинпортал
Извор: Фејсбук

Магацин