Нора Б-52. Фото: Министарство одбране Србије

Најновија верзија српске хаубице „нора Б-52“ почетком следеће године биће упућена на пробно гађање у САД. Уколико се покаже боља од конкуренције, српска хаубица има шансу да постане део наоружања америчке армије.

Како су пренели тамошњи медији, Оружане снаге САД трагају за новом далекометним артиљеријским оруђем, које би заменило вучне хаубице М-777 које тренутно користе.

Магазин „Драјв“ је објавио да су на тестирање на војном полигону Јума у држави Аризона почетком 2021. године позвани реномирани произвођачи наоружања из Србије, Израела, Шведске и САД.

„Југоимпортова“ „нора“ биће на гађању заједно са израелским системом АТМОС, познатим као „гвоздена сабља“, шведским „арчером“ и оруђем „брутус“ америчке компаније „АМ џенерал“.

Све ове хаубице калибра су 155 милиметара, а разликују се по аутоматизацији пуњења, броју чланова посаде, степену компјутеризације нишањења и управљања ватром. Писање америчких медија у Министарству одбране Србије нису ни потврдили, нити демантовали.

Наглашавају, ипак, да је „нора“ савремено наоружање, које је већ стекло значајну међународну репутацију.

„Самоходна топ-хаубица „нора-Б52 М15″ један је од најбоље продаваних сложених борбених система домаће одбрамбене индустрије. Тај пројекат је доказ способности домаћег војноиндустријског комплекса и инвентивности наших војних инжењера“.

Оруђе на коме домаћа наменска индустрија ради дуже од четири деценије, поред Војске Србије, успешно користе оружане снаге Кеније, Бангладеша и Мјанмара.

Испоруком ових хаубица Кипру прошле године, Србија се уписала на мапу снабдевача софистицираним наоружањем Европске уније. Дужи низ година Пакистан важи за заинтересованог партнера, а „нора“ је 2017. године потенцијалним купцима из Емирата успешно приказана и у пустињи Абу Дабија.

Србија је произвела и на страна тржишта испоручила више од 70 комада овог оруђа, заједно са пратећим логистичким, командним и извиђачким возилима и опремом.

Познаваоци војне технологије кажу да „нора“ није без шансе код захтевног корисника као што су САД. Америчка војска је у јулу објавила да тражи нове хаубице и да желе само производе који су већ у серијској производњи или који су спремни да уђу у серијску производњу. Истакнуто је да хаубице морају да буду великог домета, и да је приоритет врхунска мобилност.

„Све ове услове „нора“ испуњава“, каже пензионисани артиљеријски пуковник Милета Керкез. „Услови који су саставни део америчке позивнице заправо су конструкторски захтеви у развоју овог средства. Све је почело идејом да се обична хаубица калибра 152 милиметра постави на вучно возило. „Нора“ је имала више варијанти, које су унапређивањем доведене до перформанси актуелне верзије“.

Керкез подсећа и да овако сложене артиљеријске системе производи мали број земаља на свету. Реч је о високософистицираној војној технологији, чији развој подразумева вишегодишњи рад инжењерских тимова и коришћење вишегенерацијског искуства у овој области.

Савремена варијанта старе „норе“ унапређена је на плану концепције решења самоходног оруђа и габаритних димензија које обезбеђују мобилност и неупоредиво већи домет који износи 41 километар.

Уграђен је модерни систем за управљање ватром, а постоји и могућност аутоматског пуњења оруђа и усмеравања помоћу ГПС позиционирања, као и испаљивање више пројектила из истог оруђа са различитим елевацијама и пуњењима тако да пројектили падну у исто време на циљ. У истом пакету је и савремена радио-веза, уграђени бацачи димних кутија и оклопна заштита целокупне послуге.

Основно наоружање убојите самохотке је топ 155 мм, уграђен у куполу, а помоћно наоружање је митраљез калибра 12,7 милиметара са турелом. Цео систем постављен је на платформи руског „камаза“, са погоном осам пута осам. То омогућава велику брзину, али и минимално време за прелазак из борбеног положаја у маршевски.

„Александар“ за Војску Србије

Војска Србије појачана је 2019. године са шест оруђа „нора Б-52 М-15“, а најављено је даље опремање наших оружаних снага овим средством. Савремене хаубице упарене су са извиђачким и командним возилом „милош“, такође, домаће производње и упућене су у Мешовиту артиљеријску бригаду у Ниш.

Борбено возило Милош. Фото: Министарство одбране Србије

За нашу војску усавршена је и верзија „александар“, коју одликује већи домет (зависно од пројектила и до 60 километара), већа брзина испаљивања (шест граната у минути), као и изузетно кратко време за напуштање положаја после дејства – свега минут.

Ратују на даљину, артиљерију „заборавили“

Интересовање Оружаних снага САД за стране хаубице, па и српску „нору“ објашњава се њеном концепцијом, наменом и опредељеним мисијама.

Стручњаци за војна питања наглашавају да је америчка војска по својој природи освајачка, експанзивна армија, опредељена за ратовање на бојиштима хиљадама километара удаљеним од своје територије. Њена авијација и морнарица због тога чине сам врх светске војне технологије.

Директни копнени сукоби, међутим, америчкој армији нису приоритет. Последњи овакав рат Американци су водили у Вијетнаму. Дефицит далекометне артиљерије у САД објашњава се и тиме што ова земља нема традицију, нити интересовање, за развој самоходних хаубица.

Извор: Б92

Магацин