Четврочлана породица није по мери нових светских еугеничара. Фото: Илустрација

„Највећа милост коју велика породица може да укаже једном свом члану јесте да га убије.” Ово су речи Маргарет Сангер, радикалне феминисткиње и еугеничарке, која је 1916. године основала Планирано родитељство, организацију која се данас налази на свим континентима, и чије се активности углавном своде на то како да неко не постане родитељ – те тако промовише абортус, хормонску контрацепцију, сексуалне слободе и сличне производе из либералног асортимана.

Планирано родитељство није једина организација која се позива на мит о пренасељености планете, апелујући на људе да имају мање деце, и омогућавајући им да се „реше вишка”, тј. „прекобројне”деце абортусом. Недавно је америчка организација World Population Balance покренула кампању „Једна планета – једно дете”, с циљем, како стоји на њиховом сајту, да подстакну и охрабре постојање „малих породица”и тиме се „реши проблем пренасељености планете”.

Да би то остварили, прибегли су билбордима са шокантним порукама, попут ове:

Билборд на аутобуском стајалишту у Ванкуверу. photo: Miranda Fatur, CityNEWS

„Највећи знак љубави који можете да покажете првом детету јесте да немате друго.”

Овакву поруку није ни потребно коментарисати. Довољно је погледати утиске људи на друштвеним мрежа.

– Ја сам јединица и ово је потпуна лаж! Кад сам била мала, понекад бих заспала уплакана јер сам била усамљена. Молила сам родитеље да ми роде брата или сестру, али они нису могли да имају више деце. Ово је болесно и узнемирујуће.

– Као најстарија од шесторо деце, могу само да кажем да је ово најтужнија реченица коју сам у животу прочитала. Највећи дар који су ми родитељи дали управо су петоро браће и сестара!

– Имам два брата и обожавам их. Захвална сам Богу што су нас родитељи родили. Шта се дешава са овим светом? Тужно је видети да постоје људи који желе да науде деци. Нека нам је Бог у помоћи.

– Одрастао сам у сиромашној породици. Био сам најстарији од петоро деце, али кад погледам на наше детињство, не бих ништа мењао. Браћа и сестре су ми били најбољи другари, које нико и ништа не може да замени. Неке ствари у животу не могу се купити новцем.

Ова организација на свом сајту каже: „Свет је пренасељен. Постоји решење: једна планета – једно дете.” На сајту такође стоји да када бисмо наредних 100 година у просеку имали једно дете по жени, светска популација би са садашњих скоро 7,8 милијарди опала на испод три милијарде људи.

Не сумњам да би тако и било. Питам се само зашто бисмо имали само три милијарде људи на свету. Свака иоле разумна и информисана особа зна да наша планета није загађена зато што на њој живи превише људи, већ зато што веома мали проценат људи, који поседује највећи проценат светских ресурса, жели да преостали велики проценат људи живи на одређен начин: у градовима, где је неопходно допремити велику количину робе, омогућити велики број услуга, што све подразумева огроман обим саобраћаја (појединачног и корпоративног), масовну производњу, па самим тим и масовну потрошњу. 

Другим речима, неодржив систем.

Но, одржив систем – локална заједница, локална производња и пласман производа, мање зависности од великих ланаца и система – није у интересу управљачке елите. Али зато је у њиховом интересу да нам подметну нове стилове живота, да формирају нове тржишне нише како би се људи навели да конзумирају одређену одећу, типичну за њихов стил живота (хипстери, даркери, естрада, миленијалци, гејеви…), одређену исхрану (палео, кето, вегани, сировојелци…), музичке укусе, представе, филмове, спортове, радионице здравог живота – шта год вам падне на памет. Битно је само да увек постоји „још само ово што морам да купим.”

А породица? Брак? Љубав? Деца? 

Ова организација промовише још један појам који се пре неколико година појавио у чланцима и у медијима, а означава парове који су одлучили да уопште немају децу. Наиме, такви парови себе називају „слободни од деце”, childfree

Билборд са паролом: „Слободни од деце”

Могу да појмим да постоје парови који уопште не желе децу. То је њихова ствар. Али не могу да се отмем утиску туге када видим да се такве одлуке и „стилови живота”– јер то и јесте још један стил који нам се намеће – славе и величају као нешто што је само по себи добро.

Само зато што је неко нешто одабрао за себе, имајући у виду своје индивидуалне околности, не значи да тај избор треба уврстити у исти ранг са оним што је најважнији темељ на коме је људско друштво формирано и на коме опстаје вековима – а то је управо породица.

Слободни од деце? Слободни од пелена, кашица, непроспаваних ноћи, дечјих болести, разбијених колена, блатњавих руку, мрља на намештају – али и од неизмерне љубави која се речима не може описати, а која тако огромна стаје у два мала ока, у невини дечји поглед пун дивљења, јер за њега постојиш само ти, једна једина – мама!

Слободни од тихог тап-тап босим стопалима кад неко усред ноћи дође у твој кревет.

Слободни од свих малих победа и успеха које дете из дана у дан пред твојим очима остварује.

Слободни од дечјих обећања: „Мама, кад порастем, купићу ти све хаљине на свету!”

На сајту ове америчке организације стоји да „Загађење почиње зачећем.”

Шта додати на тако тужну, претужну реченицу? 

Извор: IFN, Српски став