Српско културно насљеђе угрожено и због расрбљавања

Дарко Танасковић Фото: РТС

Српско културно насљеђе је посебно угрожено у неким дијеловима бившег југословенског простора због занемаривања и недовољне бриге, али и због тенденција његовог расрбљавања

Постоји и тенденција његовог расрбљавања, односно укидања као елемента српског културног идентитета и прекњижавања условно речено на културне идентитете других„, рекао је Танасковић за РТС.

Он је навео да се то дешава у случају Косова и Метохије, једног непостојећег културног идентитета Косова као државе, као и у случају Црне Горе, гдје је ситуација компликованија и везана за статус Српске православне цркве у Црној Гори.

У овим проблематичним случајевима, нарочито на Косову и Метохији, нашој држави су релативно ограничене могућности, с обзиром на то да не контролише ситуацију на терену. Али, међутим, има неких могућности“, навео је Танасковић.

Он је оцијенио да је Унеско организација посредством које се више посредно, него непосредно може утицати на то да се смањи степен угрожености српског културног насљеђа, које је у начелном погледу увијек угрожено.

У случају угрожености, надлежни Унесков комитет, каже Танасковић, налаже прво држави која је уписала то насљеђе да се постара како би се уклониле опасности, или прилично компликованим путем покушава да утиче на оне који угрожавају културно насљеђе да би одустали од таквих активности.

Он је додао да је у случају Србије то прилично компликовано, јер нема физичку контролу над територијом гдје се налази највећи дио српских најзначајнијих споменика који су на листи културне баштине, и то културне баштине у опасности.

Оно што Србија може да учини јесте и чини ми се да у доброј мјери и успијева, јесте да ти извјештаји о стању заштите културне баштине буду што реалистичнији. И срећа је што Унеско прихвата извештаје које дају наше институције. Онда се доносе закључци на основу којих треба и деловати. Дјеловање из политичких разлога је веома отежано„, рекао је Танасковић.

Он је напоменуо да постоји стандардна процедура да би неко културно добро било уписано на Унескову листу, али да је она веома компликована због израде обимних досијеа и скупа.

Танасковић додаје да, ако је нека земља сиромашна, онда се преко неке друге земље уписује баштина, те као примјер навео номинацију старих букових шума које су реликти још из леденог доба и које Србија уписује са Швајцарском и још неким државама.

„Други пројекат је граница Римског царства, која иде од мале Азије до Велике Британије. Ту ми у свом сегменту треба у тој вишенационалној номинацији да представимо свој део границе Римског царства. То су два занимљива пројекта„, додао је Танасковић.’

Извор: ИН4С

Магацин

Овај унос је објављен под Историја, Култура, Национални идентитет и означен са , , , . Забележите сталну везу.

Ценимо Ваше мишљење, оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s