Поражавајуће: 40% петнаестогодишњака у Србији није постигло основни ниво писмености

Фото/Илустрација

Чак 40 одсто петнаестогодишњака у Србији није постигло основни ниво писмености у школи, показало је последње ПИСА тестирање.

Ситуација је најгора у трогодишњим, средњим стручним школама где 80 одсто ученика није постигло тај основни ниво.

Резултати ученика у гимназијама су много бољи и они за око 140 поена имају боље резултате од ученика у средњим стручним, трогодишњим школама.

Није то ефекат средње школе, већ је то ефекат заостајања у основној школи“, оценила је Марија Виденовић, ПИСА анализичарка на конференцији „Квалитетно образовање за све“.

Последње ПИСА тестирање показало је да ученици у Србији много више изостају са часова и касне на њих него њихови вршњаци из земаља ОЕЦД.

„Недисциплина, бука и неред нису већи у школама у Србији од оних у земљама ОЕЦД-а, али ђаци у Србији мање слушају шта наставници на часу предају“, навела је Виденовић.

Министар просвете Младен Ссарчевић каже да су анализе које су добијене основ за планирање и доношење одлука у вођењу политике образовања.

Казао је и да ће ускоро бити представљена платформа Стратегије образовања 2030. и да је урађен озбиљан план њене реализације, те да то неће бити само „списак жеља“.

Додао је и да данас улази више новца у систем, да се ради на дигитализацији, да ће 2022. године бити уведена државна матура.

Акценат је још и на обукама наставника, лиценцирању директора и секретара школа.

Северин Лоанарди из Уницефа казао је да је неопходно модернизовати образовање и да за реформе образовања треба користити управо податке који се добијају на међународним терстирањима.

„Више није довољно преносити знање у школама, већ наставници морају да усмере ученике како да развијају критичко мишљење, да их обуче вештинама за будућа занимања која не можемо да предвидимо како ће изгледати“, навела је она.

Тијана Прокић Бројер, аналитичарка ПИСА 2018, каже да после 20 година од вођења ПИСА тестирања већина земаља није направила помак напред, већ да су чак многе земље назадовале.

„Само неке земље су направиле помак напред, попут Пољске и Естоније. Томе је допринело схватање образовања као колективне одговорности“, нагласила је она.

Додала је да систем у Србији јесте ефикасан, али да су средства која се издвајају за образовање ограничена. Напоменула је, међутим, да Украјина издваја слична средства за образовање, али да остварују боље резултате.

Препоручила је да Србија дефинише националну стратегију, побољша квалитет и доступност раног образовања, да побољша квалитет наставе и окружење за учење, као и да се уради ревизија националних стандарда и уведу национална тестирања и у нижим разредима.

У студији се, иначе, наводи да је у школама у Србији изражена неравнотежа између оцењивања у функцији учења и оцењивања наученог, а Станковић је у том контексту поменуо да треба развијати знање и вештине наставника како би оцењивање ученика било у функцији учења.

Извор: Б92

Магацин

Овај унос је објављен под Образовање, srbija и означен са , , , . Забележите сталну везу.

Ценимо Ваше мишљење, оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s