Боли сваки кадар усташких злочина: Иза кулиса серије „Дара из Јасеновца“


Кроз широку капију опасану бодљикавом жицом, изнад које стоји велики натпис РАДНА СЛУЖБА УСТАШКЕ ОДБРАНЕ САБИРНИ ЛОГОР БР. III, у пратњи наоружаних усташких војника пролази колона од неколико стотина изнемоглих, повређених, застрашених и уплаканих људи, занемелих од страха.

Међу њима је највише жена и деце из поткозарских села, сваки њихов покрет прати се са бројних осматрачница из којих вире пушкомитраљези, а ту су и затворени вагони кроз које тешко допире ваздух, којима су ови страдалници допремљени у Јасеновац. Из тих људи не допире никакав глас, њихов мук и тишина толико су тешки да затамњују јутарње октобарско сунце, и чине да се кроз ваздух пробијају готово физички бол и крик…

Главни улаз у логор III Циглана

Овај застрашујући призор затекли смо и осетили на снимању историјске драме „Дара из Јасеновца“, по сценарију Наташе Дракулић, у режији Предрага Гаге Антонијевића, које је 4. октобра започело у селу Колут, двадесетак километара од Сомбора. Јер, колико год у човеку постоји рационална ограда да присуствује филмским сценама, њу ипак надвладава дубока и истинита емоција да се та трагедија српског народа у Независној Држави Хрватској заиста догодила, и да је историја забележила монструозно страдање више од 70.000 деце, највише српске, у усташким логорима Јасеновац, Градина, Стара Градишка… Логоре за децу, које су усташе подигле током Другог светског рата, светска цивилизација не памти до данашњих дана, и зато од тог злочина без преседана навиру сузе, чак и када знате да се пред вашим очима одвија једна филмска прича.

Прочитај још: „Гидеон Грајф – Јасеновац је далеко бруталнији од Аушвица“

У том импресивном и страшном амбијенту смрти, на сценографском локалитету од готово 40.000 метара квадратних, снима се трагична судбина главне јунакиње овог филма, деветогодишње Даре Илић, која је са мајком, братом и сестром стигла у Јасеновац. Кроз ту драму о једној особи, Антонијевић из историјске таме на филмском платну, први пут у српској кинематографији, осветљава стравичне усташке злочине над српском децом, језиву структуру убијања у логорима, који су утицали не само на животе тих појединаца и њихових породица, него и на читаву нашу националну заједницу у коју се ово страдање негде увукло као генетски код.

Веома сам задовољан почетком снимања – каже Антонијевић за „Новости“. – Глумци су се изванредно показали, нарочито деца из околине Дубице и Приједора, која су феномена`лна и која играју главне улоге. На њима је и филм, тако да мислим да смо добро кренули. Ово је тежак пројекат, у њему је и више од седам стотина статиста, асистент режије Бојан Пиваш је још пре два месеца обишао сва сомборска села, ишао је од лица до лица, и пажљиво одабрао да статисти буду оно што треба да буду. На овој локацији где снимамо логор Јасеновац бићемо још неколико недеља. Онда одлазимо у село Јасеново код Беле Цркве, ту ћемо снимати Стару Градишку, заправо један од логора у њеном оквиру, зато што је она била тврђава затвор, који више не постоји. Тај логор зовемо Млин, да не бисмо правили нешто што не може да се направи – објашњава Антонијевић, истичући да је филм „Дара из Јасеновца“ одавно планирао са сценаристкињом Наташом Дракулић, још пре њихове историјске саге „Заспанка за војнике“.

Прочитај још: Усташе убијале на 57 начина?!

– Србија већ седамдесет пет година чека филм о Јасеновцу, то се поклопило са нашим намерама да га снимимо, што без помоћи државе не бисмо могли да реализујемо, и хвала јој на томе – истакао је један од наших најуспешнијих редитеља.

„Новости“ су имале привилегију да виде и део потресног монтираног материјала који је до сада снимљен, а према речима Наташе Дракулић, од почетка снимања се готово сваки дан мање-више ради на сценарију.

– Долазе неке нове идеје, које иницира редитељ, а ово је сам почетак и чека нас још тешких дана снимања. Ако све буде као до сада, бићемо срећни. Снимаћемо до краја године, што зависи од много фактора, времена, здравља, бројних околности, имамо много деце у екипи и не треба имати превелика очекивања, него једноставно ићи дан по дан снимања. Та деца су сјајна, и много се ради са њима, али, то су деца неких других „димензија“, која одрастају без мобилних телефона, у сеоским срединама, васпитана, лепо усмеравана, чистих душа, здравог размишљања, потпуно су откровење за све нас – каже позната сценаристкиња, истичући да је Јасеновац превелика тема, али да није очекивала да ће бити толико емотивно тешка када почне да се реализује, јер и они сами реагују сузама на неке сцене које снимају, пошто део глумачке екипе, као и она лично, ово страдање носе у себи као породично наслеђе.

Фотографије: YNET

У лику главне јунакиње Даре већ импресионира Биљана Чекић, ученица седмог разреда Основне школе „Вук Стефановић Караджић“, која је иазбрана на кастингу.

– Занимљиво ми је овде, и мало напорно, имала сам трему на почетку и плашила сам се, али се сада добро осећам и срећна сам, сви су јако добри према мени. Трудим се да разумем причу о Дари коју играм и деци коју су убијали, а то ми је много тужно. Моја прабака је била у Јасеновцу, али је успела да преживи, о томе су ми родитељи причали – каже Биљана, која велику подршку добија и од својих другоива и другарица из школе.

У великој глумачкој екипи главне ликове играју и Марко Јанкетић, у улози озлоглашеног Макса Лубурића, Ања Станић Илић, Николина Фриганов, Сандра Лјубојевић, Игор Ђорђевић, Алиса Радаковић, Богдан Богдановић…

Воз који је превозио логораше у Јасеновац
Амбијент смрти

Застрашујући амбијент смрти у којем се одвија снимање „Даре из Јасеновца“ дело је нашег Горана Јоксимовића.

– Овај декор је подигнут на напуштеном простору старе циглане, ту имамо неколико објеката које смо конструисали, не буквално, у документарном смислу, него са неким заједничким тачкама које су се појављивале у оригиналном логору Јасеновац, и два главна пункта су циглана и Творница алата. Пругу, која је постојала у правцу према Бачком Брегу, у потпуности смо реконструисали у дужини од око четири стотине метара. Локомотиву и вагоне смо довезли специјалним транспортом, шлеперима и камионима, а утоваривали и истоваривали великим грађевинским дизалицама од шездесетак тона носивости – каже Јоксимовић, који је на овој сценографији радио седам недеља.

Прочитај још: Јасеновац – место на ком је човек постао Сатана

Аутор: Радмила Радосављевић
Извор: Новости

Магацин

Овај унос је објављен под АнтиСрбизам, Геноцид, Злочин, Историја, Култура, Национални идентитет и означен са , , , , , , , . Забележите сталну везу.

Ценимо Ваше мишљење, оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s