Дагослав Бокан, преседник Института за националну стратегију, о друштвеној и духовној обнови

Драгослав Бокан: ”Не бој се – само веруј!” је основа и радни мото са којим се кренуло, па колико се успе и докле се стигне

Драгослав Бокан, српски књижевник, режисер, колумниста и публициста рођен је на Сретење 15. фебруара 1961. године у Београду. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду и завршио постдипломске филозофске студије. Основао је часописе „Лепа Србија”, „Русија данас” и „Водич за живот”. У издању „Службеног гласника”, Бокан је осмислио и режирао дванаест звучних књига… Као маркетиншки стручњак, осмислио је кампању билборда са цитатима Шарла де Гола, Винстона Черчила, Џорџа Вашингтона, Џона Кенедија и Вилија Бранта уз поруку „Косово је Србија“.

Косово је језгро српске идеје

Јеванђелски слоган: ”Не бој се – само веруј!” је основа и радни мото са којим се кренуло, па колико се успе и докле се стигне

Који су циљеви новооснованог Института за националну стратегију на чијем сте челу, и који су пројекти приоритетни?

Пошто никако да дочекамо одговоре на сва она питања која нас највише занимају; пошто се стално осећамо као да живимо неки други живот од онога који представља саму суштину нашег бића; пошто полако увиђамо да морамо сами себи да помогнемо да би нам неко други припомогао; пошто је време за нови почетак наше предуго већ сањане, националне духовне и друштвене обнове; пошто полако нестајемо као историјски народ прослављан и на Небу и на земљи већ пуних осам векова нашег величанственог трајања; пошто нас је кобно југословенство скоро уништило и растопило, дезоријентисало и дезинтегрисало… решио сам да урадим што је до мене и понудим својим сународницима нешто другачије од свега осталог. Да могу макар, мирна срца, да овим Институтом одговорим свима онима који ми стално понављају, као папагаји: ”Али, дајте нешто конкретно, доста нам је само празне приче и јаловог интелектуалисања!” И да онда знам ”колико је сати” и у каквом смо стању, ми још преостали отаџбински, светосавски Срби.То је, укратко, разлог оснивања овог Института.

Ускоро ће се појавити сајт Института у пуној форми и адекватном облику. За сада је то:
https://institutzanacionalnustrategiju.wordpress.com/ Ту можете да видите првих десетак наших пројеката и укупни контекст оваквог деловања…

Институт за национлну стратегију покреће друштвену и духовну обнову наше отаџбине под слоганом „Не бој се, само веруј“. Како ће се спроводити акције?

– Заједничким деловањем оних који су већ сада у редовима  овог отаџбинског Института и оних који ће нам се тек прикључити, а по моделу из нашег јеванђелског слогана: ”Не бој се – само веруј!”. Па колико успемо и докле стигнемо.

Како је замишљена и осмишљена сарадња са Русијом?

– Однос са Русијом мора да буде подигнут на виши ниво, посебно у свим друштвеним сферама (од популарне и духовне културе па до њихове и наше свакодневице), а не само украсно и искључиво у ”политичкој димензији ствари”. Морамо, пре свега, упознати праву историју нашег вишевековног братства и схватити важност оваквих веза, неупоредивих са ма којим другим народом у историји. Тек тако ће све, напросто, само лећи на своје место и ми, онда, сасвим конкретно обновити постојеће и још много боље и срећније српско-руске везе.

Много тога ће, наравно, зависити од добре воље и разумевања људи и институција у Русији за овакву идеју деловања и сарадње. Надам се најбољем, а на основу досадашњих контаката.

Где је место Косова и Метохије у вашим пројектима?

– Нећемо злоупотребљавати своју везаност за Свету Земљу наше историје, да бисмо тако ојачали и понудили се за новчану помоћ и материјалну подршку наших сународника. Тога је већ толико да је постало скоро па неподношљиво. Створила се озбиљна група правих правцатих профитера који, на разне начине, паразитирају на ”косовске теме” и ми ћемо пробати да не будемо у тој групи.

Радићемо колико можемо и како знамо и умемо, с тим што се нећемо бавити ”хуманитарним делатностима”, већ оним што може трајно да помогне да Срби коначно схвате како је Косово – језгро српске идеје, а не само (ма како важна) територија. И да, самим тим, морамо сви да се осетимо и понашамо се као ”Срби са Косова”, а не само некакви растужени, сентиментални или незаинтересовани, патриотски или другосрбијански навијачи са стране.

Какве исходе у вези ситуације на Косову и Метохије очекујете у овој години?

– Исход, смисао и важност ове године за историју српског Косова и Метохије је у томе да се нипошто и не по коју цену не разочарамо, нити, не дај Боже, искључимо из наше опште, свесрпске борбе за одбрану отаџбинске Свете Земље. Да ни ове године не дезертирамо (ни под каквим оправдањем) из ове наше генерацијске фазе вечне Косовске битке, што непрекинуто траје, још тамо од јуначког и чојственог подвига Светог Кнеза Лазара и његових бесмртних витезова па до краја времена и док нас буде.

Албанци на КиМ нису ушли ни у једну међународну организацију (УН, Унеско, Интерпол…) али их то није зауставило и нису „ни трепнули“ да  самопрогласе легализацију такозване ОВК у војску, у отварању граница ка стварању велике Албаније… Чему то води?

– Они имају свој циљ и урадиће све што буду могли (и што им буду дозволили њихови амерички ментори).

Ми, нажалост, немамо тако јасно постављен циљ када је Косово и Метохија у питању. Сабласно ”југословенство” и читав век у идеолошком ропству разних врста, као и наше масовно напуштање православне вере, учинили су своје.

Срећом, постоје и они прави, традиционални, косовским заветом одређени и усмерени Срби. Од њих, од нас још преосталих и од наше способности да се ипак некако самоорганизујемо – толико тога зависи. Борба траје и неизвесна је, као и увек у историји.

У Институту сте планирали „белу хронику“. О каквој се акцији ради?

– То је прикупљање свега позитивног у савременој (и, одређеној мери, ранијој) историји нашег народа. Морамо да прво себе, па онда и све друге обавестимо и научимо колико смо ми добар, храбар и племенит народ. И то навођењем конкретних примера врлине бројних појединаца, Срба и Српкиња, из нашег времена.

А тога има, онолико, само што то скоро нико не скупља, у време непрестаног инсистирања на српској ”црној хроници” и нашим преувеличаним и медијски, пропагандно акцентованим манама и гресима. Имаћемо прилику да све ове животне приче наше ”беле хронике” доставимо медијима, да могу да их објаве и учине видљивим читавој нашој (па, онда, и светској) јавности.

Разговор водила: Славица Ђукић

Магацин

Овај унос је објављен под Интервју, Косово и Метохија, Српство и означен са , , , . Забележите сталну везу.

Ценимо Ваше мишљење, оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s