Ђорђе Штефан: Сиромаштво је срећа

Сиромашна друштва имају срећнију музику од богатих. Сиромаштво је срећа. Сиромаштво је слобода од страха, страха од поседовања ствари од губитка. Зато смо и ми као потрошачко друштво несрећни.
Сиромашније породице су срећније од богатих. Једине сиромашне породице које су несрећне су оне које желе да буду богате а не могу.

Према свим истраживањима западних медија најсрећније су најбогатије нације, али то сви знамо да није истина. Да ли је срећа у потрошњи? Или је само страх и неостварене жеље за престижом?

Срећу су покушали да дефинишу сви филозофи и научници гурајући нам лекове и терапије, али лакше је било дефинисати несрећу као што су ствари и радни задаци које морамо да остваримо а не можемо. Па самим тим обрнуто од тога је срећа или бар приближно срећа.

Изненадио сам се када сам упознао једну од најбогатијих жена у Србији и када сам открио колико је она несрећна, жалосна и неуротична. Редовно иде код психијатра на сеансе, док шири причу како је новац нешто сјајно и даје ти могућности које немаш без њега. Она је и даље тужна особа, можда најтужнија коју сам упознао. Наспрам ње бих могао да упоредим Цигане са улице који су скоро увек весели.

Потрошачко друштво такво стање зове лудилом. наравно, зато што нису потпали под идеологију идиократије : Буди глуп, купуј, ради, умри, понови.

Интересантно код овог модела друштва у којем живимо видимо да нисмо срећни али и даље нико не би живео као Циганин. И даље је ту страх. То је сјајна клопка система у који смо убачени. Интернет је још једна сјајна манипулација и једино ослобођење капиталистичких стега је његово уништавање. Сечење каблова, спаљивање сервисних центара, рушење његових предајника. Када је на дан нестао интернет у мом насељу сви су изашли да помогну, да питају, и да се друже. Моменат када је успостављена веза са Великим Братом сви су постали несрећни потрошачи љути на све, пуни стреса и несреће.

Дакле правећи грешку као и сви морам да кажем да је срећа уништавање интернета, сиромашно друштво и непосредна сарадња.

Медији су несрећа. Медији су буржоаска хипноза маса која их чини озлојеђеним, нервозним и коначно мртвим. Маса мисли да ће наћи срећу у бесциљном гледању тевеа али после пар сеанси постаје све мртвија и несрећнија.

Зашто смо несрећни кад имамо више од некадашњих краљева? То је парадокс потрошачких несрећних друштава. Одговор је веома прост, систем прави људе несрећне а онда се богати продајући им мало утехе кроз робу и услуге. Али утеха се никад не налази у потпуности јер чим се купи грам утехе већ је изашао нови модел утехе.

Коме одговара несрећно друштво? Па буржоаском глобалном капиталу. Њему не одговарају локалне заједнице, сиромашно друштво и директна сарадња. Буржоаском капиталу не одговара срећно друштво јер срећно друштво не жели ништа више осим да их оставе да буду и даље срећни.

Аутор: Ђорђе Штефан, Дипломирани Менаџер у медијима на универзитету Мегатренд

Advertisements
Овај унос је објављен под Друштво, Медији / Mанипулација, Мишљење и означен са , , , , , . Забележите сталну везу.

Ценимо Ваше мишљење, оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s