Деца нам говоре англосрпски

Град стимулише предузећа која имају натписе на ћирилици / Фото Војислав Данилов

Питање језичке окупације питање је опстанка једног народа. Оно што преостане иза сеоба, олуја и прогона, може да нестане континуираним и неометаним културолошким геноцидом у области језика и писма.

Судећи према ономе што нас окружује, време је да се промени лежеран однос државе и одговорних институција према стихијском лингвоциду – сматра др Оливера Крупеж, професор српског језика и књижевности.

Она наводи да је више од 80 одсто латиничких натписа и реклама у Београду и Србији, али као важну чињеницу истиче да није реч само о писму, него и о језику. Натписи на фирмама и радњама, рекламе, упутства, брошуре, каталози, проспекти, налепнице, етикете, шопинг молови, чак и амбалажа прехрамбених производа, исписани су накарадним англосрпским језиком.

Управо зато је неопходно да државни органи одлуче да се у пракси спроводи члан 8. Устава о службеном српском језику и писму ћирилици.

– Ученици седмог разреда упознају Фему, опанчарку која се погосподила и наумила да расипањем новца и опонашањем отменог света постане ноблес – каже проф. Крупеж. – Иако неука, знала је да познавање језика представља важну одлику учености те је немилице користила немачки и француски у свом припростом опхођењу са другима. Такве, Фемине верзије страних језика, у данашње време енглеског, срећемо свуда око себе. Ни по чему се не може закључити да сте ушли у одељење једне школе у Београду или у Србији ако погледате шта деца имају на себи (Smile, Univezity, State of America, Bicucle, Take me).

Наша саговорница истиче да у школе стижу дописи на латиници, са заглављима која не поштују језички стандард.

Професор др Добривоје Станојевић са Факултета политичких наука, истиче као значајно да се, у последње време познате личности (на пример, Ненад Јездић, Бранко Јанковић), враћају селу и помажу очувању и изградњи српске слике и властите препознатљивости која је угрожена не само у језику. Пратећи српске медије и неке колумнисте, сматра он, можете лако, као Стеријина Фема, феминизирани, завршити у дрвеном говору.

– Потребно је увести српски језик, стилистику и лепоречје на свим линијама школовања, бирати лекторе за медије који би изворним знањем упућивали, никако надзирали и прописивали, на самосвојну стваралачку примену знања, па и знања страних језика – наглашава професор Станојевић.

Попуст пет одсто

Одборници Скупштине града у петак су једногласно усвојили одлуку да фирме које истакну назив на ћирилици добију попуст од пет одсто, ако закупљују простор од Града. Предузећа која назив ставе на оба писма, такође, остварују право на попуст.

– Град ће изгледати много лепше. Туристима ће дати једну лепу слику нашег града. А то је и начин да подстакнемо наше установе да се заштити ћирилица. Ово не значи да покушавамо да латиницу ставимо у други план – образложио је помоћник градоначелника Андреја Младеновић.

– Децу треба гајити мајчиним млеком, а не увозном водом у праху. Вратити се образовању, изворном селу. Водити људе самооткривању, а не претварању да јесмо оно што нисмо. Кад говоре на матерњем језику, људи су природнији и самосвојнији. На туђем језику, ако смо неутемељени, представљамо само другоразредну умишљену луду.

Млади су сјајни, узори су лоши

Професорка Крупеж сматра да имамо сјајну омладину, која прихвата накарадне узоре. Зато им треба понудити праве вредности. Ту су на потезу, не само школа, већ породица, друштво, медији… – Није проблем у омладини, већ у ономе што им се нуди – истиче она. – Школа је само једна у ланцу. На путу од куће до школе они виде све те бројне натписе исписане накарадним англосрпским језиком. Посебна прича је шта се приказује на телевизијама. Професионалци који раде у школама се труде да им понуде праве узоре, али, у поређењу са медијском снагом, ми губимо битку.

Срски се квари

– Ученици треба да знају стране језике, али најпре свој – поручује проф. Крупеж. – Да би се остварио један од основних образовних циљева – да ученик овлада основним законитостима српског књижевног језика, да стиче основна знања о улози и значају језика у националној култури и изградњи националног идентитета, није прихватљиво да у свом окружењу нема никаква језичка национална обележја.

Она додаје да наш језик осиромашује, квари се и полако одумире знатним делом и због тога што надлежне институције не брину о томе да се у оквиру школе обогаћује речник и стиче свест о вредности и лепоти српског језика.

Аутор: Бранка Борисављевић
Извор: Новости

Advertisements
Овај унос је објављен под Национални идентитет, ћирилица, srbija и означен са , , . Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Деца нам говоре англосрпски

  1. Анонимни каже:

    Не каже се „шопинг мол“, него тржни центар или робна кућа. Ауторка сама несвесно користи енглеске речи.

Ценимо Ваше мишљење, оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s