Прича о једном добром Немцу: Како је Хитлеров мајор спасавао оно што је Србији важно

Барон Рајсвиц (у белој униформи) током ратних дешавања у Београду. Фото: Оливер Бунић / РАС Србија

У Србији је за време Другог светског рата заиста постојао један добар Немац у униформи Вермахта – пруски аристократа који је спасао део српског културног наслеђа.

Име барона Јохана Алберта фон Рајсвица (Johann Albrecht von Reiswitz), који је као мајор Вермахта и шеф Одељења за заштиту уметнина (Kunst und Denkmalschutz) био у окупираној Србији, данас је мало познато српској јавности. Барон Рајсвиц, који је након рата био професор у Минхену, спасао је мошти српских светаца из фрушкогорских манастира које су напале усташе, иницирао је доношење Закона о заштити културног добра и формирање Завода за заштиту културе, што је било први пут у српској историји, инсистирао је на поновном отварању Универзитета, писао је о злочинима усташа…

Један од најбољих саговорника о барону Рајсвицу је професор Андреас Рот, који у Немачкој школи у Београду предаје историју и енглески језик, а ради докторат о Одељењу за заштиту уметнина у Србији током Другог светског рата.

Нацистичка влада је хтела да постављењем професора Рајсвица покаже да поштује Женевску конвецију из 1907. о чувању културног наслеђа окупираних територија. Али Барон Рајсвиц је дословно то схватио и заиста се трудио на сваки начин да спасе културно наслеђе Србије. Немачким окупационим властима, као ни влади Милана Недића, тада није одговарало да јавност зна за такво ангажовање барона Рајсвица. Међутим, бројна документа сачувана у архивама и у заоставштинама откривају како се борио да се сачува српско културно благо. Такође, то откривају и његова писма која је редовно писао супрузи и која сам имао прилику да видим. Барон Рајсвиц је стварна личност, није измишљена особа као војник који је наводно одбио да стреља цивиле у Крагујевцу – наводи историчар Рот и додаје да својим радом жели да покаже и добар пример у односима српског и немачког народа.

Преводио Цвијића

Професор Рот наводи да је барон Рајсвиц инетересовање за културу и историју Србије показивао и пре Другог светског рата.

Он је 1928. први пут боравио у Београду, а касније је водио археолошка ископавања код Охрида. Због тога га је 1934. Краљевина Југославија одликовала Орденом Светог Саве. Барон Рајсвиц је волео Србију. Чак је и писао на ћирилици и превео дела Јована Цвијића са француског на немачки – наводи Рот.

Улога барона Рајсвица у спасавању моштију српских светаца; кнеза Лазара, кнеза Стефана и цара Уроша из фрушкогорских манастира стидљиво и спорадично је спомињана у српској јавности.

Он је лично са протојерејем професором Радославом Грујићем и др Миодрагом Грбићем, кустосом Музеја кнеза Павла, аутомобилом преко Земуна отишао на Фрушку гору. У писму супрузи од 13. априла 1942. детаљно пише како су пролазили кроз блато и како је морао да савлада велику немачку бирократију да би обезбедио камионе којима су реликвије из похараних манастира превезли за Београд. Влада Милана Недића је организовала свечани дочек реликвија, што је пренела тадашња штампа, а име барона Рајсвица нигде није споменуто – наводи професор Рот и додаје да постоје сачувана писма барона Рајсвица где упозорава на злочине и пљачку усташа.

Он наводи да документа и писма откривају да се барон Рајсвиц код тадашњег министра просвете Велибора Јонића и његовог помоћника Владимира Велмар Јанковића у влади Милана Недића стално залагао да се формира Завод за заштиту старина, што је прихваћено 1942. године.

Пописане уметнине

Такође је иницирао да се донесе закон о културном наслеђу којим је било омогућено да се попишу уметнине и вредности: закон је омогућавао да се попишу и уметнине које су у црквама, што је тада стварало отпор црквених великодостојника. Док су универзитети били затворени, барон Рајсвиц је организовао музејски курс за српске студенте. Тај курс су похађали касније чувени српски научници, на пример, Никола Хајдин, који је био и председник Српске академије наука – наводи Рот и додаје да се барон Рајсвиц залагао за поновно отварање Универзитета у Београду.

„Нисмо у рату са црквом“

Професор Андреас Рот наводи пример како је официр Турнер, шеф немачке војне управе, писао писмо 3. августа 1942. Брозеру, команданту прве регименте СС дивизије „Принц Еуген“ да је у јулу у Вршцу био барон Рајсвиц да провери које предмете треба заштити.

Видео је да су у башти вршачког епархијског двора нашли кофере са сребрним есцајгом за 100 особа које је имао српски владика. Турне пише да је Рајсвиц рекао да не могу да узму есцајг јер „нисмо у рату са српском црквом и то не може да буде ратни плен“. Турнер је наредио да есцајг буде под заштитом војне управе – наводи Рот.

Хуманост

Спасавао бањичке логораше

Засада имам податке да је Рајсвиц из логора на Бањици извукао шесторо људи. Не знам колико је укупно људи спасао. Међу спасенима су били и Александар Дероко, који је касније био професор Универзитета и академик, као и тада чувени археолог Никола Вулић, професор Београдског универзитета – наводи професор Андреас Рот.

Ратни плен

Потрага са епископском библиотеком

Есесовска јединица која је била у Вршцу 1942. године запленила је и књиге из епископске библиотеке. Командант те јединице сакрио је акцију од команде у Београду, а пре свега од Рајсвица. Однели су књиге за Беч. Међутим, један есесовац, иначе фолксдојчер из Баната, то је пријавио Рајсвицу. Барон је захтевао да се такви случајеви не понове – наводи професор Андреас Рот.

Он каже да је 1946. године југословенска војна мисија у Бечу пронашла однете књиге у подруму Националне библиотеке у Бечу.

Било је 40 сандука са 3.331 књигом. Пронашао сам запис у аустријској националној библиотеци и сачуван реверс о предаји Влатки Цулек, припадници југословенске мисије. Међутим, нема података да су нове власти вратиле епископији књиге, нити шта се са њима десило. Ту је било вредних књига, неких и из средњег века – каже професор Рот.

Докторат о бароновом делу

Професор Андреас Рот

Професор Андреас Рот у Немачкој школи у Београду предаје историју и енглески језик, а тренутно ради докторат о Одељењу за заштиту уметнина у Србији током Другог светског рата. Он доказује интересовање барона Рајсвица за историју Србије.

Он је водио археолошка ископавања код Охрида. Због тога га је 1934. Краљевина Југославија одликовала Орденом Светог Саве.

Аутор: Вук З. Цвијић
Извор: Блиц

Johan Albert fon Rajsvic, Аристократа, Вермахт, други светски рат, културно наслеђе, немачка, србија
http://www.magacinportal.org/2017/07/03/prica-o-jednom-dobrom-nemcu-kako-je-hitlerov-major-spasavao-ono-sto-je-srbiji-vazno/

Advertisements
Овај унос је објављен под Историја, Култура, Национални идентитет и означен са , , , , , , . Забележите сталну везу.

Ценимо Ваше мишљење, оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s