Почетак > АнтиСрбизам, Злочин, Историја, Српство > Крвави пут српских интернираца у Норвешку

Крвави пут српских интернираца у Норвешку

Детаљ ку­ће при­ја­тељ­ства нор­ве­шког и срп­ског на­ро­да у Гор­њем Ми­ла­нов­цу. Фото: togm.org.rs

Кра­јем ју­на ове го­ди­не на­вр­ша­ва се 75 го­ди­на од ис­кр­ца­ва­ња пр­вог тран­спор­та на­ших за­то­че­ни­ка из кон­цен­тра­ци­о­них ло­го­ра у лу­ке Нор­ве­шке. Нем­ци­ма је у оку­пи­ра­ној Нор­ве­шкој би­ла по­треб­на рад­на сна­га за из­град­њу пу­те­ва и пру­га у се­вер­ној Нор­ве­шкој, за тран­спорт тру­па и опре­ме. 

Не­мач­ка Вр­хов­на ко­ман­да је до­не­ла од­лу­ку да се из свих кон­цен­тра­ци­о­них ло­го­ра из­дво­је сна­жни, мла­ђи му­шкар­ци, спо­соб­ни за рад и по­ша­љу у Нор­ве­шку. Из ло­го­ра Сај­ми­ште, Ба­њи­ца, Цр­ве­ни крст, Ја­се­но­вац, Ша­бац, из­дво­је­но је 4.268 за­тво­ре­ни­ка и по­сла­то у Нор­ве­шку. У Нор­ве­шкој је стра­да­ло око њих 3.000. Ло­го­ри су би­ли по­зна­ти као „срп­ски ло­го­ри”, јер је 90 од­сто за­то­че­ни­ка би­ло срп­ске на­ци­о­нал­но­сти, а по со­ци­јал­ном са­ста­ву би­ло је 65 од­сто зе­мљо­рад­ни­ка.

О тим до­га­ђа­ји­ма је код нас об­ја­вље­но не­ко­ли­ко књи­га, ко­је да­нас рет­ко мо­гу да се на­ђу у бе­о­град­ским би­бли­о­те­ка­ма и књи­жа­ра­ма. Нај­зна­чај­ни­ја је мо­но­гра­фи­ја ауто­ра Љу­бе Мла­ђе­но­ви­ћа, пре­жи­ве­лог ло­го­ра­ша, ко­ја је из­да­та 1991. под на­зи­вом „Под ши­фром Ви­кинг”. У књи­жа­ра­ма се мо­же на­ћи књи­га нор­ве­шког ауто­ра Кну­та Флу­ви­ка То­ре­се­на „У Нор­ве­шку, у смрт”, из­да­та 2015. Аутор је исто­ри­чар, ма­јор нор­ве­шке вој­ске, са­рад­ник ис­тра­жи­вач­ког цен­тра „Си­мон Ви­зен­тал” из Тел Ави­ва, ко­ји је био у нор­ве­шкој је­ди­ни­ци ми­ров­них сна­га на Ко­со­ву и 2004. спре­чио на­пад Ал­ба­на­ца на срп­ско се­ло Ча­гра­ви­цу код При­шти­не. Књи­га је пи­са­на на осно­ву ка­зи­ва­ња пре­жи­ве­лог ло­го­ра­ша Ни­ко­ле Ро­ки­ћа.

Нор­ве­жа­ни се и да­нас се­ћа­ју тог де­ла исто­ри­је Дру­гог свет­ског ра­та и осим спо­мен-гро­ба­ља и спо­ме­ни­ка на сва­ком ме­сту где су би­ли ло­го­ри, 23. ју­на ове го­ди­не у ме­сту Кор­ген одр­жа­ће се пре­зен­та­ци­ја про­јек­та два нор­ве­шка гра­да о кр­ва­вим пу­те­ви­ма ко­је су гра­ди­ли срп­ски за­то­че­ни­ци, да се њи­хо­ва пат­ња са­чу­ва од за­бо­ра­ва и при­ка­же мла­дим ге­не­ра­ци­ја­ма.

На тај део на­ших стра­да­ња у Дру­гом свет­ском ра­ту под­се­ћа Ку­ћа при­ја­тељ­ства нор­ве­шког и срп­ског на­ро­да у Гор­њем Ми­ла­нов­цу и дру­же­ња у окви­ру Нор­ве­шког дру­штва – Ср­би­ја, ко­је сва­ке го­ди­не ор­га­ни­зу­је од­ла­зак по­то­ма­ка ин­тер­ни­ра­ца у по­се­ту нор­ве­шким при­ја­те­љи­ма и спо­мен-гро­бљи­ма.

На „Бр­ду ми­ра” у Гор­њем Ми­ла­нов­цу, у окви­ру спо­ме­нич­ког ком­плек­са, на­ла­зи се спо­ме­ник на­шим ин­тер­нир­ци­ма и ко­пи­ја „срп­ске ку­ће” у ко­јој су се кри­ли за­то­че­ни­ци ко­ји су по­ку­ша­ли бек­ство у та­да не­у­трал­ну Швед­ску.

Мо­жда је вре­ме да се на­ша јав­ност, у окви­ру се­ћа­ња на Ве­ли­ки рат и Дру­ги свет­ски рат, се­ти и тих жр­та­ва.

Аутор: М. Цве­кић
Извор: Политика

Напомена Магацин-а:

Послати да би умрли

Српски логори у Норвешкој понекад се погрешно називају логорима ратних заробљеника. Нису то били, јер су у њих слати млади момци и мушкарци да би умрли – каже Туресен. – Тврдње да су српски логори били логори за истребљење поткрепљује податак да је укупно убијено 2.420 логораша. У логорима у Карашоку, Бејсфјорду, Ботону, Корегену и Усену преживело је мање од трећине заробљеника.

затвореници, историја, норвешка, Срби, страдање
https://www.magacinportal.org/2017/06/21/krvavi-put-srpskih-interniraca-u-norvesku/

Advertisements
  1. Нема коментара.
  1. No trackbacks yet.

Ценимо Ваше мишљење, оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s