Пре 55. година обављен први човеков лет у космос

 Јуриј Гагрин, полетео је као мајор, а слетео као пуковник.

Јуриј Гагрин, полетео је као мајор, а слетео као пуковник.

Совјетски астронаут Јуриј Гагарин 12. априла 1961. године постао је први човек који је отпутовао у космос у космичкој летелици „Восток 1″. Тако је отворена ера космонаутике.

Данас Русија по 55. пут слави Дан космонаутике. Пре 53 године Јуриј Гагарин на броду „Восток“ први је у свету летео око Земље. Лет је трајао 108 минута и започео је нову еру у освајању космоса.

Како је рекао директор Института космичких истраживања РАН Лав Зељониј, у најближим годинама руска космичка наука поставља нове задатке – експедицију на Месец, а затим се планира лет на Марс и друге планете, рекао је Зељониј.

Према резолуцији Генералне скупштине ОУН 12. април је званично проглашен за Међународни дан лета човека у космос.

У совјетском одреду космонаута број 1 било је 20 људи. Свако од њих је сањао о првом лету, али је отворио пут у космос управо Јуриј Гагарин. Он је био најбољи међу једнаким, – каже двоструки херој Совјетског Савеза, генерал-мајор авијације, пилот-космонаут Виктор Горбатко, који је три пута летео у орбиту. Данас је од тог тима остало само четири човека.

Легендарни лет је трајао свега 108 минута, али је он омогућио да се савлада психолошка препрека и докаже да је човек способан да лети ка звездама. Поред тога је тај догађај постао тријумф совјетске науке и индустрије и победа над САД-ом у великој конкуренцији у отварању врата у космос. Од тог је времена космонаутика постала локомотива напредних достигнућа и територија тесне сарадње различитих земаља.

Поводом обележавања годишњице руски председник Владимир Путин ће данас одржати видео-конференцију са Међународном космичком станицом и космодромом Восточни.

Током видео конференције, Путин ће космонаутима честитати празник 12. април. Он ће такође саслушати извештај руског премијера Дмитрија Рогозина и Игора Комарова, шефа Руске државне корпорације Роскосмос о развоју руске космонаутике.

Руска космичка агенција „Роскосмос“, у част 55. годишњице слања првог човека у космос, прогласила је 2016. годином Јурија Гагарина.

„То је веома важна иницијатива, то је сећање на велики догађај, који се догодио пре 55 година на Саратовској земљи, у близини Енгелса…“, рекао је шеф „Роскосмос“ Игор Комаров.

Према његовим речима, косичка агенција је спремна да обезбеди експонате и материјале за будући музеј, а такође да затражи помоћ од представника космичке индустрије, центра за припрему космонаута и ветерана космонаутике.

На месту где се чувени космонаут спустио, 27 километара од Енгелса, данас се налази архитектонски комплекс „Гагаринско поље“, у чијем се централном делу налази споменик Гагарину.

У почетку се на том месту налазио стубић са даском на којој је био натпис: „Не пипајте. 12.04.51. 10 ч. 55 м. Моск. врем.“

Годину дана касније ту је направљено мало постоље, а сада се на том месту, осим споменика Гагарину, налази и обелиск са космичком ракетом.

То место је 2012. године добило статус „знаменитост од федералног значаја“.

Сам Гагарин је сматрао симболичним слетање близу Саратова, где је похађао техничку школу и где је у локалном аеро-клубу научио да лети нa авиону „Јак-18″.

„Мој повратак из космоса догодио се баш на тим местима на којима сам први пут у животу летео авионом“, причао је Гагарин.

Совјетски пилот и космонаут Јуриј Гагарин у космичкој капсули „Восток 1″ полетео је са космодрома у Бајконуру. Гагарин је облетео један круг око земље за сат и 48 минута. Кретао се брзином од 27.500 километара на сат и досегао је висину од 327 километара.

Приликом слетања, Гагарин је искочио падобраном на висини од седам километара и без проблема се приземљио.

Када је полетео у космос имао је чин мајора, а када је слетео на земљу био је пуковник. Због подвига, 27-годишњи Гагарин је одликован и орденом Совјетског Савеза.

Гагарину су подизани споменици, улице су добијале његово име, његова слава постала је светска. Његово родно место добило је име по њему, а такође и један кратер на Месецу.

Јуриј Гагарин је погинуо 27. марта 1968. у авионској несрећи док је тестирао један млазни авион. Требало је то да буде, како је сам изјавио пред лет, један рутински задатак. Било му је свега 34 године.

Урна са његовим пепелом је постављена уз зидине Кремља.

Извор: Восток

Advertisements
Овај унос је објављен под Русија, Свет, Технологија/Наука и означен са , , , , . Забележите сталну везу.

Ценимо Ваше мишљење, оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s