CeBIT 2016 из угла једог србијанца

cebitПосле кратког излета у прошлост кроз критику југословенства Милоша Црњанског, враћам се директно у будућност.

Цебит (CeBIT – скраћеница од нем. Centrum der Büro und Informationstechnik), највећи светски сајам информационих технологија, софтвера и услуга, као и сваке године у марту месецу одржао се у немачком граду Хановеру и указао на смер у коме ће се кретати развој информационих технологија у свету, а овог пута и много шире, у ком ће се смеру кретати људска цивилизација.

Пут до Хановера водио нас је преко Дизелдорфа. Оно што нас је све запрепастило, јесте до сада незамислив призор прљавих улица немачких градова. Некадашњу стерилну монотонију замениле су кесе, папир и гомила опушака. Све вeћи број странаца и велики прилив миграната учинио је своје.

Долазак у Хановер није променио овај утисак, али је макар било подношљивије јер се епидемија прљавих улица није ширила даље од железничке станице.

Али да се вратимо главном разлогу путовања, теми овог текста – шта је приказано, шта је актуелно, а шта најављено на овогодишњем сајму информационих технологија и где се налазимо ми у свим овим догађањима.

Бројне водеће ИТ компаније и овог пута узеле су учешће на овогодишњем ЦеБИТ-у. У халама  хановерског сајма могла су се видети технолошка решења која се већ увелико примењују или траже своје место на светском тржишту.  Цебит је ове године био усмерен на примену технологија у свери бизнис пословања и ИоТ („Internet of Things”) решења, облак и анализе велике количине података, софтвера и хардвера намењених за безбедност свих тих података.

Средишна тема овогодишњег сајма била је дигитализација, односно дигитална трансформација. Овогодишњи Цебит давао је реалан  утисак како дигитализација преобликује привреду и друштво. Дигитализуј се – постаје императив,  да би опстао на тржишту у новој ери која долази.

cebit2

Дигитална трансформација није изолован процес – то је трансформација целе компаније, а у ширем контексту целокупног друштва. Квалитетна ИТ решења омогућавају да ова трансформација интегрише све кључне пословне процесе. Само оне компаније које успешно изврше дигиталну трансормацију, могу да рачунају на успон у блиској будућности.

cebit3

Слика ИоТ

ИоТ представља кључну одскочну даску за дигитализацију. Очекује се да ће до 2020. већина  предмети бити повезана на интернет, широм света.

Облак и анализе велике количине података представљају стуб дигиталне трансформације. Интелигентна обрада све веће количине података у индустрији, логистици, здрављу као и мобилност брзо трансформишу економију.

Нове технологије за повећање ИТ безбедности. ЦеБИТ 2016 је обиловао великом понудом различитих пословних безбедносних решења са посебним освртом на апликација за безбедност мобилних телефона, одбрану од циљаних сајбер-напада као и  на шифровање електронске поште.

Дронови су били једна од главних тема на CeBIT-у. Не ради се о новом производу (не може се замислити озбиљна војна доктрина без употребе дронова) али судећи по посвећеном простору, на прагу смо великог бума у комерцијалном сегменту.  Историја беспилотне летелице има своје контраверзе, али данас, његова употреба иде много даље.  Дронови могу учинити много ствари, на пример, инспекцију мостова, преглед далековода, могу бити употребљени као инфра-црвени сензор, омогућавају примене у пољопривреди… Све ово ће довести до новог разумевања управљања пословним процесима: у индустрији, у руднику, сектору јавне безбедности, сервисним службама.

Виртуелна реалност је вештачки амбијент који је створен са софтвером и представљен кориснику на такав начин да корисник суспендује сопствено уверење и вештачки амбијент прихвата као реално окружење. На овај начин се вештачки ствара чулно искуство, што може укључивати вид, додир, слух, мирис. Човек је помоћу виртуелне реалности остварио своја два највећа сна – да лети и буде истовремено на два места, што се на сајму могло доживети.

Могућност да се стварни доживљај замени виртуелном стварношћу и могућности које се најављују све више  воде људску цивилизацију у реалност која подсећа на прву вињету култне комедије апсурда Све што сте одувек желели да знате о сексу (али нисте смели да питате)Вудија Алена.

Нове технологије са собом доносе и неизбежну бизарност, која деградира суштину људског бића. Посетиоци сајма могли су уградити мали RFID NFC чип компаније Digiwell  и одмах затим уверити се у могућности овог чипа (отворити кодирана врата).  Из нашег угла ова технологија могла би заменити Bus plus картице, што би довело до смањивања гужви приликом уласка у возила ГСП-а, као и повећања ефикасности рада контролора, који више не би губили време чекајући да путници нађу своје картице.

3Д штампа је такође била део овогодишње понуде на штандовима сајма и наговестила високу комерцијализацију  3Д-скенера, 3Д-штампача и 3Д-оловака. Ови производи ће постајати све више занимљиви и приступачни појединачним корисницима. Посетиоци су могли и сами пробати цртање предмета оловком у три димензије.

Дигитализација као императив ставља мобилне оператере носиоце интеграција и носиоце развоја као водеће инвеститорe сваке националне економије и индустрије. Немачки телеком под мотом „друго полувреме дигитализације је наше“, истиче жељу да постане лидер на тржишту дигитализације Европе у индустрији, малим и средњим предузећима као и личној примени. На свом штанду приказује како разноврсна дигитализација може бити, почев од  LTE hotspot-ова, паметних излога, светлећих јакни, јакни са соларним панелима и одећи.

Под слоганом моћ која улази у LTE, Водафон је изградио тест објекат, којим они показују да су једини у стању покрити целу просторију са 5Г мрежом (не само у лабораторији на милиметарским растојањима).

Због чега нам је потребан пропусни опсег 10 G и већи, који са собом доноси 5Г мрежа . Једноставан одговор долази из димензије дигитализације и доношења исправних одлука – зато што себи не можемо приуштити време да чекамо.
cebit4

Посебну место на овогодишњем сајму наравно има ИБМ, компанија која од самог почетка намеће своју развојну визију у ИТ технологији и  дефинише нове ИТ индустријске стандарде.  ЦеБИТ 2016 за ИБМ означава почетак нове ере компјутерског развоја – когнитивне ере. ИБМ-ov Вотсон jе направљен да разуме, процењује, учи – могло би се рећи: да размишља. Можемо се запитати где су границе свега. Вотсон је створен да схвати и разуме све врсте података. Он може да учи од података и извлачи закључке. Вотсон мисли.

На изложби је приказан робот Nao који поседује IBM-ов интелигентни софтвер Вотсон, а дело је компаније „Aldebaran“, која је светски лидер у производњи хуманоидних робота. Сам робот повезан на ИБМ-ов софтвер не оставља посебан утисак. Нао одговара на крајње једноставна унапред дефинисана питања али први кораци у симулирању рада људског мозга отварају нове хоризонте у примени ИТ технологије. Ово ће се у почетку односити пре свега на помоћ у доношењу одлука на основу велике количине података које рачунар добија из разних извора, а у будућности …

После свега поставља се питање где је место човека у новом дигиталном јутру, где људска цивилизација треба да најпре понуди одговоре на односе унутар себе, а затим да одговори на изазов који се намеће у сусрету са новом врстом интелигенције.

Има ли места за Србина у новој дигитализованој ери? По заступљености и начину представљања на овогодшњем сајму рекло би се да нема. Наиме наступ наших компанија на овогодишњем сајму остао је потпуно незапажен.  Без осмишљеног заједничког наступа, без личног печата утопљени у интернационалне скраћенице у конкуренцији великих светских брендова и агресивног наступа кинеских компанија, били су потпуно неприметни.

На срећу то је само први утисак као рефлексија тренутног стања. Може бити да ће будућа технологија увелико одговарати Србима. Нова ера не тражи човека сведеног на шаблон којег је са собом наметала прва индустријска револуција. Нова ера од човека  очекује мултидисциплинарност, интелигенцију, креативност, прилагодивост, лидерство  – особине које из болног искуства и по рођењу највише припадају нама Србима.

Аутор: Бобан Васиљевић

Advertisements
Овај унос је објављен под Свет, Технологија/Наука и означен са , , , . Забележите сталну везу.

Једно реаговање на CeBIT 2016 из угла једог србијанца

  1. Miki каже:

    Nije ni izlaz ni sustina u samo stalnom razvoju tehnologije, nego je sustina u razvoju etike i morala coveka. Kao bice mi zivot mnogo lepsi kada me budu prepoznavala razna vrata i sama se zato otvarala predamnom … nestace potreba za kvakama – koje li samo GLUPOSTI !!! … i sve tako dok se preko neta jednog dana ne budu aktivirale bombe i bombice punjene ekserima, al’ onim malim, humanim, sto ne bole mnogo kada se zabadaju i cepaju…

Ценимо Ваше мишљење, оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s