Барометар живота: Празне стомаке не занима политика

siromastvo 1Статистички подаци, саопштења ресорних министарстава и пројектовани буџет Србије показују да грађани живе „боље“ него раније.

Међутим, „народни новчаник“ – кућни буџет, пореска давања и зелена пијаца, као и „картон“ економија показују тешкоће грађана Србије. И даље је примарни проблем грађана Србије сиромаштво, незапосленост, беспарица, високи трошкови живота и скупа исхрана.

Свака власт барата статистиком да би показала напредак или успех своје владавине, али реални живот „малог човека“ је нешто савим друго.

Тако је стопа незапослености у другом кварталу 2015. године износила 17,9 одсто, што је смањење за 1,3 одсто у односу на први квартал, као и смањење за 2,4 одсто у односу на други квартал 2014. године, показали су подаци анкете Републичког завода за статистику.

Подаци показују да анкетна стопа запослености за други квартал 2015. године износи 51,7 одсто (за становништво радног узраста старости од 15 до 64 године), а број запослених процењен је на 2.467.273 лица. Како се наводи у саопштењу Националне службе за запошљавање, то представља повећање за 1,8 одсто у односу на претходни квартал и за 2,4 одсто у односу на други квартал 2014, када је износила 49,3 одсто.

Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у октобру 2015. године износи 44.124 динара и у односу на октобар 2014. номинално је мања за 1,8 одсто, а реално за 3,2 одсто. Пензије у највећем броју код 60 одсто пензионера не прелазе 20.000 динара, односно до 200 евра. Када се узму трошкови становања, комуналија, струја, телефон који су у просеку од 30 до 50 одсто просечне пензије времешним грађанима остаје месечно за живот између 10.000 и 12.000 динара или око 400 динара дневно под условима да ништа не купе, укључујући ту и неопходне лекове.

Према званичним подацима, у Србији сваки четврти грађанин, односно 1,8 милиона људи, живи на граници сиромаштва. Истраживање ЕМПСС-а су показала да у Србији 628.000 људи живи у апсолутном сиромаштву. Истиче се да додатно забрињава чињеница да домаћинства која имају бар једног запосленог члана чине чак 36,5 одсто сиромашних домаћинстава у Србији.

Стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености у 2014. години износи 43,2 одсто. При томе, стопа ризика од сиромаштва износи 25,6 одсто. Лица млађа од 18 година највише су изложена ризику од сиромаштва (29,6 одсто), док најнижу стопу ризика од сиромаштва имају лица старија од 65 година (20,7 одсто). Сиромаштво угрожава све категорије, али тескоба је нарочито присутна код младих који немају шансе да се запосле.

Ризик од сиромаштва и незапослености увлачи велики број људи у „сиву економију“. ЕУ је заједно са компанијом Мастер Цард израдила нову студију о сивој економији у Републици Србији. Резултати показују да је укупан ниво сиве економије у Републици Србији процењен на 20,7 одсто БДП-а у 2014. години. Сива економија гута од 500 до 700 милиона евра годишње које се не опрезују, односно не иду у буџет.

Процена је да од „сиве економије“ по разним основама од приватних компанија, уличних тезги, „картон економије“ живи додатно најмање око 300.000 људи, што јасно говори о дубини друштвене поларизације у Србији. Све то утиче на јаку корупцију у друштву, државним органима, смањује демократски капацитет и економске слободе.

Сиромаштво јача егалитаризам у негативном значењу, уз све облике криминализације и генерално јача друштвени неморал. Празан стомак нема времена да мисли о спољној и унутрашњој политици, о евроинтеграцијама, већ о егзистенцији.

Нека ранија истраживања показују да око 40 одсто грађана Србије, који живе у градовима и општинама никада нису напуштали своје место становања, односно не познају довољно земљу у којој живе.

Аутор: Томислав Кресовић
Извор: bktvnews

Advertisements
Овај унос је објављен под Друштво, Економија, Политика, srbija и означен са , , , , , , . Забележите сталну везу.

Ценимо Ваше мишљење, оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s