Ја немам резервну отаџбину. Моја је отаџбина само једна. Моја отаџбина је целовита Србија.
Ја немам резервну отаџбину. Моја је отаџбина само једна. Моја отаџбина је целовита Србија.

Годинама гледам и слушам како моја отаџбина пати. Гледам и патим и сам. Слушам а не могу да помогнем. Јер моја је отаџбина на удару сила споља и изнутра. Моја се отаџбина цепа. Моју отаџбину цепају, споља и изнутра.

Споља моју отаџбину цепају они који имају жељу да своју отаџбину прошире на рачун моје отаџбине.

А изнутра се моја отаџбина цепа од оних који хоће да живе у другој држави. Јер, сви они људи и политичари који медју нама моју отаџбину дају другим земљама и народима, они немају отаџбину, они имају само државу. Они не слушају свог оца, свог деду, они гледају само себе. Они не знају шта је то отаџбина. Они се за отаџбину не боре.

Њима је свеједно како се зове држава у којој живе. Да ли је то Србија, Косово, Југославија, Европа, Америка, Немачка, свеједно је. Они само хоће да сада они сами живе боље по сваку цену. И зато су спремни да продају моју отаџбину другима. Спремни су да продају Косово, Војводину, Санџак, јер они и не знају шта је то отаџбина. За њих је све то држава. За њих не постоји сећање на претке, на род и породицу, сећање на традицију.

Они мисле да су много паметни јер су видели свет и јер мисле да тамо где се боље живи, тамо треба да буде и њихова држава. Њихова држава а не отаџбина, јер они не знају шта је то отаџбина. Моја отаџбина. Они не знају шта је то породица.

Моја породица је и моја отаџбина. То је и Косово, и Војводина, и Шумадија, и Крајина, и Босна, и Црна Гора, то су огњишта где су се грејали моји претци и њихови синови и кћери, моји родитељи.

Ја немам резервну отаџбину. Моја је отаџбина само једна. Моја отаџбина је целовита Србија.

Извор: Башта Балкана