Почетак > Геополитика, Косово и Метохија, Политика > Западњачка визура: Дводимензионалност Срба

Западњачка визура: Дводимензионалност Срба

Питер Јустинов: “Срби су дводимензионалан народ с тежњом ка простаклуку.”

Прошло је готово недељу дана откако је председник Србије, Томислав Николић одржао у Њујорку говор током дебате о раду Хашког трибунала. Сви који су имали уши да чују могли су да сазнају да “… Нису у том рату који нас је све уништио једни само гинули, а други само убијали. Можда је све било увертира за отимање Косова и Метохије од Србије које је сада на делу, и у које је умешана организација најмодернијих и трбало би да буде, најправеднијих земаља. Да, али и најмоћнијих, из чијих редова је правда побегла…”. Да ли је правда икада постојала у тим, како их председник Николић назива “најмодернијим” организацијама и “најмоћнијим” земљама? Ако није, онда то значи да није имала ни могућности да “бежи”. Ево због чега то констатујемо…

Акцентоваћемо само једну једину изјаву покојног амбасадора УНИЦЕФ-а и популарног глумца старије генерације Питера Јустинова. Док су нам комадали бившу државу Јустинов се у свом надменом бесмислу дрзнуо да прокоментарише: “Срби су дводимензионалан народ с тежњом ка простаклуку. Животиње користе своје ресурсе знатно сређеније него ови наопаки створови, чија припадност људској раси је у великом закашњењу”. Да ли можете да докучите на шта је мислио овај, без икакве сумње актуелни становник Ада, када је изговорио невиђену бестијалност да су Срби дводимензионалан народ? Није то био само “вербални куршум” упућен српском народу. То је био “примални крик” извитопереног Британца Питера Јустинова. Бљујући секрет на Србе, тј. “мале Русе” како нас зову на Западу, покушао је у себи да убије Руса Петра Јустинова. И пошло му је за руком.

Поменуте две димензије Српског бића у пежоративном смислу односе се на васцело православље и фрескосликарство. Многобројне фреске красе наше манастире који се налазе на списку Унескове светске баштине под именом “Средњовековни споменици на Косову и Метохији”. У време “златног доба српског сликарства” (13. век), управо је фрескосликарство било на врло високом нивоу у односу на целокупно сликарство у Европи.

Манастир Високи Дечани, на списку светске баштине УНЕСКО-а. Главна саборна црква манастира има највећу од очуваних збирки византијског сликарства: 20 циклуса, више од хиљаду композиција, створених у периоду од 1335. до 1348. године.

 Управо ту се крије сируп отровне реторике злобника, попут, Клинтона, Олбрајтове, Ширака, Кушнера, Левија, Бродског, већ поменутог Јустинова и многих других. Не могу се фреске избрисати сунђером, нити прекречити. Сведоци смо да се њихова божанственост опет п(р)ојављује у многобројним православним богомољама где су покушали да их униште. Најбољи пример је константинопољски храм Свете Софије, на жалост познатији као Аја Софија. Дакле, није православни српски народ дводимензионалан, како се то учинило Јустинову. Дводимензионалан је материјалистички поглед западњака, само што тога покојни Јустинов није био свестан. И то би могао да буде свеопшти одговор председнику Николићу на његово питање постављено за говорницом Генералне скупштине Уједињених нација које је гласило: “Да ли је правда, оличена законима, цивилизацијским тековинама и једнакошћу ишчезла са Земље”?

Аутор: Предраг Прокопљевић
Извор: БКТВ

Advertisements
  1. Нема коментара.
  1. No trackbacks yet.

Ценимо Ваше мишљење, оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s