Свака четврта Српкиња није мајка

Фертилитет жена у Републици држао се све до 1981, од када је почео драстично да опада

Највећи број мајки у Србији подиже двоје деце, док свака четврта женска особа старија од 14 година – није рађала. Највише деце у Републици рађају Бошњакиње и Ромкиње које на свет доносе просечно по троје деце, док су Српкиње са мање од двоје испод већине осталих националности по бројности потомства.

По стопи рађања, у самом врху лествице су Албанке, које на свет доносе нешто мање од троје деце, као и Муслиманке (2,61) и Горанке са просеком од 2,4 наследника. Мање од Српкиња, са друге стране, имају само Буњевке, Влахиње, Мађарице и Југословенке. За материнство се најређе одлучују Рускиње, које просечно на свет доносе 1,8 деце.

Ови подаци, које је на основу пребројавања становништва 2011. објавио Републички завод за статистику (РЗС), потврдили су старе рачунице које су показивале да је све мање жена у Србији које рађају више од троје деце. Мајки које подижу четворо деце данас је за 17.000 мање него на претходном пребројавању 2002. године.

Исти тренд се види и код броја жена које имају петоро и више деце, којих је мање за 23.000 – објашњава Снежана Лакчевић из РЗС.

Са друге стране, учешће жена које су родиле по једно дете на истом је нивоу последњих 20 година и њих је око 630.000, што чини петину дама у Републици. За разлику од година за нама, повећан је број само мајки са двоје деце, којих је тренутно 1,3 милиона, што чини око 40 одсто.

Материнство најбоље од руке иде породиљама у општинама Тутин и Сјеница, где жене просечно на свет доносе по троје деце. За овим местима следе Пријепоље, Нови Пазар, Медвеђа, Трговиште, Бујановац и Прешево, где је просек свега ”за длаку” слабији. Најмање бројно потомство доносе жене у Књажевцу, где у просеку рађају – дете и по. Да асфалт не погодује демографском расту сведочи пример београдских општина Врачар и Стари град, чије житељке просечно имају 1,66 деце, али и Неготинке које рађају свега 1,77 деце.

До осамдесетих број мајки са више од петоро деце данас је преполовљен у односу на период после Другог светског рата, када је готово свака пета жена имала петочлано потомство. Фертилитет жена у Републици држао се све до 1981, од када је почео драстично да опада. Такав тренд биће, према прогнози демографа, настављен и у годинама које су пред нама.

О еманципацији лепшег пола у Републици, међутим, сведочи потомство рођено ван брака. Укупно 732.000 неудатих жена на свет је донело 95.000 деце. Највише неудатих мајки има само једно дете, али на истом списку су и 2.624 мајке које имају више од петоро деце.

Најновији подаци открили су и биланс разведених и смрћу супружника прекинутих бракова. Од укупно 3,2 милиона жена у Србији разведено је 181.351, док готово пола милиона чине удовице.

Извор: Вечерње Новости

Advertisements
Овај унос је објављен под Друштво, Здравље/ГМО... и означен са , , , , , , . Забележите сталну везу.

Ценимо Ваше мишљење, оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s