Ко се сећа турског геноцида над Јерменима?

Јерменске хришћанске девојке које су турци након силовања разапели на крстове за време Првог светског рат

Јерменске хришћанске девојке које су турци након силовања разапели на крстове за време Првог светског рат

Турски војници и остали башибозук масовно су силовали Јерменке. Обешчашћено је тако на десетине хиљада жена. После иживљавања понижене Јерменке су клали, а онда им одсецали главе и набијали их на коље поред већ постављених мушких глава. На свим јавним местима, широм Османлијске империје, на раскршћима и трговима могло се видети коље пободено у земљу на чијем су врху биле одсечене јерменске главе.

Јермени су народ који је први на свету на својој историјској судбини искусио највећи могући злочин – покушај потпуног истребљења. Геноцидни двадесети век најавио се у Турској која је у Западној Јерменији побила близу два милиона Јермена, разорила њихова станишта и светилишта и избрисала трагове њиховог миленијумског постојања. Злочин огромних размера изазвао је колективну живу рану у свести свих Јермена која се преноси са колена на колено, са нараштаја у нараштај. Осећају је сви Јермени, без обзира где живе – у Јерменији или у свету.

Велики део Јерменије остао је у Турској, а Јерменија је од државе која је требала бити велика попут Краљевине СХС сведена на државу величине Словеније (остатак је (п)остао Турска).

Мало се зна да су крајем 1.светског рата Јермени и Турци водили прави рат до истребљења Јермена. Toм приликом, Турци су избили и на Каспијско море и практично окружили цео јерменски национ. Јерменима је претила катастрофа гора од 1915. У сардарабадској бици 1918. године Јермени су изборили останак. Почетком двадесетих година, Јермени су опет ратовали са Турцима, али су морали да се повуку и са територија које је држала царска Русија до 1914. године. Тиме су Арарат и Карс дефинитвно прешли под власт турских зликоваца. Тада је и створена она азербејџанска енклава Нахичевањ (дуж реке Аракс), са које су такође Јермени протерани

На свим јавним местима, широм Османлијске империје, на раскршћима и трговима могло се видети коље пободено у земљу на чијем су врху биле одсечене јерменске главе

Постоје прворазредни историјски извори који сведоче да је у логору у Битлису одвојено хиљаду јерменске деце која су жива спаљена! За већину Турака, посебно за оне који су носили униформе, била је национална част убијати Јермене. Често су се сликали са масакрираним жртвама којима би претходно одрубили главе.
На неким фотографијама поред турских официра славодобитнички су стајали и немачки официри који су радили као инструктори у пријатељској, турској војсци, а испред њих су стајали унакажени јерменски лешеви. (Истоветне сцене могле су се видети у Босни на фотографијама муслиманских шехита који су се у лето 1992. године сликали са одубљеним главама српских војника).

‘Ко се још сећа геноцида над Јерменима!’‘

Та трагична равнодушност света дала је за право Турској да преко својих обавештајних служби припреми Азербејџанце да почетком 1988. године почине злочин у Сумгајиту, где је страдало више стотина Јермена. На исти начин Турска је припремала, а онда се и директно умешала у рат који је 1992. године избио у Босни и Херцеговини, стављајући се на страну босанских потурчењака. Њен верни савезник и у овим неделима опет је била Немачка.

Advertisements
Овај унос је објављен под Геноцид, Свет и означен са , , , , . Забележите сталну везу.

Ценимо Ваше мишљење, оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s