Почетак > Ауторски текст, Религија/Православље, Русија > Витез нашег времена – војник Јевгениј Родионов

Витез нашег времена – војник Јевгениј Родионов

Јевгениј Родионов, штитио је отаџбину и није се одрекао Христа

Необична је била та служба у цркви Светих апостола Петра и Павла на имању Знаменка покрај Петерхофа, недалеко од Петрограда. Војници пограничног одреда „Андропов“, скрштених руку на грудима, причешћивали су се у том светом храму. Сви су били у камуфлажним униформама руске војске и сви су благочестиво прилазили к чаши са Светим Причешћем. А са ђаконских двери олтара гледао их је нови мученик за Христа, војник Јевгениј Родионов, у истој таквој униформи. Он је могао бити колега и вршњак тих причасника-граничара, али Господ му је одредио другачији пут.

На његовом надгробном крсту у Подмосковљу пише:Овде почива руски војник Јевгениј Родионов. Штитио је отаџбину и није се одрекао Христа. Зато га је Бамут убио 23. маја 1996. године.

Биографија Јевгенија Родионова је обична и једноставна. Родио се 23. маја 1977. године. Био је здрав и чврст дечак. У школи је учио добро, а после деветог разреда запослио се у фабрици намештаја.

Како се присећа његова мајка, зарађивао је три њене плате. Живело се боље. Тада, 1994. године, Родионови су се преселили у двособни стан, а за годину дана, кад је постао пунолетан, Јевгеније је добио позив за војску…

Жења јос није желео ићи у војску„, прича његова мајка Љуба Васиљевна. „Али, дужност је дужност.“ И он и остали момци из његовог друштва добро су знали да постоје ствари које хоћеш-нећеш мораш да учиниш. И никада није помислио да избегне војску. Није о томе размишљао ни онда када су га упутили у Чеченију.

Жења, тамо је рат, а ти ни не знаш колико је то озбиљно. Тамо се гине, има заробљених„, говорила му је мајка. „Мама, нико још никада није побегао од своје судбине„, одговорио је Јевгениј. „Могу да изађем на пут, па да ме удари ауто. Да ли би то лакше поднела? А заробљеништво… Како буде!

Дана 13. јануара 1996. године Јевгениј је прекомандован у војну јединицу 2038 Назранског пограничног одреда, а након месец дана, 13. фебруара, младе војнике су послали на дежурство у контролни пункт, 200 метара од пограничне карауле. Тај пункт се налазио на шверцерском путу којим су чеченски кријумчари превозили оружје, муницију и робље, тј. руске заробљенике. Та стражарница је била обична барака, без светла, без телефона, без било какве ватрене подршке.

Пункт је представљао лаку мету јер је био неосветљен и без радио-везе, а није било ни неког озбиљнијег оружја. Бандити су напали ноћу и заробили војнике. У снегу око пункта остали су само трагови крви, тако да нико није знао нити куда су их одвели, нити да ли су уопште живи. Сто дана провела су четворица другова у загушљивом подруму чеченских бандита. Тамо су их жестоко мучили – тукли, вешали наглавачке, морили глађу. Зверолики разбојници нису знали за част ни људскост, нити су поштовали туђи живот. Они су гледали само себе и само себи сличне сматрали достојнима живота, а главно правило им је било да убијају оне који живе другачије.
Заробљени војници имали су само један избор – или да сачувају своју част и претрпе сва мучења, или да постану издајници.

Више од свих, мучили су Жењу Родионова – он је на грудима носио православни крст, који је сам направио још док је ишао у школу. Овај мали крст је бандите доводио до беснила. „Скини крст – и бићеш слободан! Пређи у Ислам. Само реци: Алаху екбар!, викали су војнику у лице сваки пут пре но што би почели да га муче.
Скинути крст, за Жењу је значило одрећи се Христа Бога и изгубити смисао живота. Издао би тиме и своју отаџбину, саборце, мајку…

За непоколебљивост и храброст, бандити су Жењи одсекли главу. Било је то 23. маја 1996. године, баш на његов рођендан. Истог дана, страдала су тројица његових другара.

Понекад се поведе разговор о новом Христовом мученику, војнику Јевгенију, и људи кажу: „Зашто је жртвовао свој млади живот, шта је тиме добио, шта је хтео да докаже?“ Таква питања сведоче о оболелим душама у нашем друштву, о духовној пустоши међу људима. Истински подвиг никад није узалудан и могуће је да нико у том рату за Русију није учинио више него што је учинио војник Јевгениј Родионов. Он је надвладао страх и кроз патњу победио оно што је најтеже победити. Такву победу мора да извојује сваки човек који жели спасење за своју душу, и своју отаџбину, и своју браћу. Деветнаестогодишњи Јевгениј је прошао кроз незамисливе муке, али се није одрекао Православља, већ је своју свету веру потврдио мученичком смрћу. Он је доказао да је Православље још живо, да је још и сада, после тешких деценија свирепог атеизма и после година необузданог демократског разврата, Русија способна да као и некад рађа мученике за Христа, а то значи да је непобедива.

Данас, на месту погибије четворице младих војника-граничара стоји високи, православни крст. Поставили су га житељи Бамута (насеља близу места погибије младића) када су сазнали за храброст руских војника.

Жењина мајка, Љубав Васиљевна, десет месеци је покушавала да од Чечена добије тело сина. Бандити су тражили баснослован новац да би јој га предали, и она је продала буквално све што је имала да би на крају успела да добије тело сина и достојно га сахрани.

Недуго после Жењине јуначке смрти, почели су са разних страна Русије да стижу гласови како су многи виђали младог војника, огрнутог у црвени плашт, који би помагао заробљеним војницима у Чеченији да побегну, упозоравајући их на мине и замке. Такође, војници у једној болници сведочили су о неком војнику Јевгенију, који би им помагао, посебно када наступе болови. Препознали су га касније, када су видели његову икону. Такође, дешавало се да његове фотографије и иконе промироточе.

Сваке године, на гробу мученика Јевгенија, наочиглед мноштва људи, на небу се појави дуга. Многи свештеници на тај дан не служе Јевгенију парастос, као умрломе, већ молебан – као светитељу: Свети мучениче Јевгеније, моли Бога за нас!

Advertisements
  1. Dragana
    септембар 18, 2013 у 9:03 pm

    Potresno !! Slava mu i hvala i nek se Gospodu moli za nas pravsolavne!

  2. септембар 19, 2013 у 12:54 am

    Амин. ✞ ✞ ✞

  1. No trackbacks yet.

Ценимо Ваше мишљење, оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s