Почетак > Геополитика, Свет > Нови светски поредак и свет након њега

Нови светски поредак и свет након њега

Америчко обмањивање се завршило, њен војни утицај поткопан је у рату против „тероризма“, у Ираку и Авганистану

Крај “Новог светског поретка”, наслов је чланка Сеумаса Милнеа, колумнисте британског Гардијана. Милне је годинама извештавао за Гардијан из Блиског истока, Источне Евопе, Русије, Јужне Азије и Латинске Америке. Пре тога је радио за Екон0мист, а аутор је и бестселера “The Enemy Within: The Secret War Against the Miners”.

Сеумас Милне, своју анализу започиње повратком у касно лето 2008. године, када су два догађаја у брзом следу сигнализовала крај Новог светског поретка. У августу је Грузија, амерички савезник на Кавказу, сломљена у кратком, али крвавом рату, након што је напала руске трупе у спорној покрајини Јужној Осетији. Бивша совјетска република била је миљеник америчких неоконзервативаца. Њен ауторитативни председник био је гласан заговорник уласка Грузије у НАТО.

Упркос америчкој инвазији на Ирак, Џорџ Буш тврдио је, да је неприхватљив овакав напад на суверену државу у 21. веку. Двоструки стандарди Сједињених Америчких Држава постајали су све боље видљиви. Кад је сукоб завршио, Џорџ Буш упозорио је Русију да не признаје Абхазију и Јужну Осетију. Русија је учинила супротно и признала их.

Милне сматра да тај сукоб представља прекретницу у међународним односима. Америчко обмањивање се завршило, њезин војни утицај поткопан је у рату против тероризма, у Ираку и Авганистану. Након две деценије у којима је опкорачила свет, године неоспорне америчке моћи су завршене.

Три недеље након рата, други, далекосежнији догађај, запретио је средишту доминантно америчком глобалном финансијском систему. Средином септембра избила је кредитна криза колапсом четврте највеће америчке инвестицијске банке Лехман Бродерс, што је бацило западни свет у најдубљу економску кризу још од 1930-тих.

Милне закључује да се у току прве деценије 21. века уздрмао међународни поредак, док је 2008. година била прекретница. Са завршетком хладног рата, речено нам је да су сва велика политичка и привредна питања решена. Либерална демократија и слободно тржиште су тријумфовали, те су предодређени да човечанство одведу у нову еру мира, слободе и просперитета.

Пророчанство се није испунило. Говорили су да је социјализам послан у ковчег историје, али ни то се није догодило.

Џорџ Буш старији је 1990. године инаугурисао “Нови светски поредак” утемељен на непримерној америчкој војној супремацији и западној економској доминацији. То је требао да буде почетак једнополарног света без супарника. Регионалне силе, требале су да савијају колена пред новом светском империјом. Сама историја, како су рекли, требала је да дође до краја. Ништа се од тога није догодило, Сједињене Америчке Државе су прошириле свој утицај, али остале су далеко од остваривања крајњих циљева.

Између напада 11. септембра 2001. и пада Лехман Бродерса, дошло је до распада глобалног поретка. Милне закључује да су два фактора била пресудна. Током деценије континуираног ратовања, Сједињене Америчке Државе успеле су да открију своје лимите, а не снагу своје војне моћи. Као друго, срушио се неолиберални капиталистички модел који је владао генерацијама.

Давно пре 2008. модел “слободног тржишта” био је под жестоким нападом: неолиберализам је предао власт неодговорним банкама и корпорацијама, противници корпорацијске глобализације упозоравали су на растуће сиромаштво и социјалну неправду, на систем који је економски и еколошки неодржив. Велик број економиста је предвиђао колапс неолибералног модела.

Удаљимо се од Милнеа, до познатог америчког геополитичара Збигњева Бжезинског. Он је у чланку “Након Америке” написао: “Јер ако Америка посрне, светом вероватно неће доминирати један надмоћан наследник – чак ни Кина”. Покушајмо да анализирамо што то значи.

Након двополарног, идеолошки супротстављеног света од 1945.-1991., те једнополарног света који је уследио падом Совјетског Савеза, крећемо се према многополарности. Русија и Кина су још 1997. године потписале споразум о многополарности, осјећајући се угрожене америчком снагом. Међународна несигурност, повећање тензија међу глобалним конкурентима, учесталост герилских и грађанских ратова, нестабилност, хаос и револуције – све су то знаци слабљења једнополарног света.

Америчка доминација над светским финансијским системом, долар као резервна светска валута, те америчка контрола поморских путова и даље држе Сједињене Америчке Државе на позицији број један. Потези Русије и Кине, затим Индије и Бразила, па и Ирана – потези су држава које представљају авангарду у успостави многополарног свијета. Ниједна од ових држава не може се сама супротставити Сједињеним Америчким Државама, па то раде групно.

Могли бисмо то назвати сарадњом цивилизација које се боре против доминантног америчког империјализма. “Тријумф империјализма води уништењу цивилизација”, као што је написала Роса Луксембург. То је у исто време борба за што већу политичку независност, културну посебност и економски просперитет тих цивилизација.

И Сједињене Америчке Државе све више теже да своју стратегију прикажу многополарном. Они и Европску Унију виде као засебан пол, иако у њој држе размештене нуклеарне бојеве главе. Амерички потпредседник Џон Бајден, тако је у Украјини 2009. године одржао говор у којем спомиње многополарност: “Сједињене Америчке Државе не траже сферу утицаја. Ми се трудимо да изградимо многополаран свет, у ком нације са истим мишљењем стварају заједнички повод за наше заједничке изазове – што су јачи наши партнери, просперитетније је наше партнерство.”

У основи ово не представља истинску многополарност, јер је за њу потребна различитост, а не истост или блискост. Ради се чисто о реторичкој промени, којом Сједињене Америчке Државе настоје своје савезнике од Европе, Турске, Јапана или Аустралије приказати као независне полове, док би у стварности те цивилизације служиле за супротстављање оним цивилизацијама које истински теже постати половима у многополарном свету.

То показују и последњи трендови: Европа против Арапа у Либији, Турска против Арапа у Сирији, про-амерички блок на Далеком истоку као противтежа Кини, Европа и Турска као противтежа Русији. Сукоби цивилизација у интересу Сједињених Америчких Држава.

Истинска многополарност значи истинску сарадњу и избегавање било каквих цивилизацијских сукоба. Рецимо на примеру Европе ово значи политичку независност, како од Америке, тако и од Русије, али значи и поштену сарадњу са Северном Африком – а не експлоатацију. Сама Европа не следи ову политичку линију, већ управо дијаметрално супротну – политичка зависност од САД-у, супротстављање Русији, експлоатација Северне Африке.

Јачање многополарности доноси са собом многе позитивне и негативне могућности. Од изградње паралелног финансијских система, до јачања капитализму супротстављених економских теорија, почевши од класичног социјализма до хршћанских или исламских верзија социјализма или ограниченог капитализма. Многополарност омогућује већу независност цивилизација те спречавање деструктивне друштвене американизације, те глобализацију по сасвим другачијем моделу.

Да се вратимо опет на Бжезинског. Он је поставио питање: “Како ће свет изгледати у годинама слабљења америчке моћи? Веома опасно” – одговорио је. Најгоре што се свету може догодити слабљењем Америке, су могући сукоби које би то слабљење могло узроковати. Ова сукобљавања би могла подстицати и сама Америка, да на тај начин докаже нужност своје јаче присутности. Што је сарадња цивилизација на евроазијској копненој маси већа, то је претња америчког хегемонизма мања.

Закључци Милнеа слични су овима, иако су овде пребачени у једно друго подручје. Његов коначни закључак гласи: “Преокрети у првим годинама 21.века отварају могућност нове врсте глобалног поретка, и истинске друштвене и економске промене”.

Извор: advance

Advertisements
  1. Нема коментара.
  1. No trackbacks yet.

Ценимо Ваше мишљење, оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s