Тврђаве и утврђења југоисточне Србије

Нишка тврђава

У читавој југоисточној Србији има много остатака римских и средњовековних утрђења, мање или више очуваних. Највећи део се налазио на Римском путу Виа милитарис. Пут је од Београда (Сингидунум) до Цариграда. Траса пута кроз данашњу Србију изграђена је за 33. године.

Најзначајнија утврђења у Југоситочној Србији су: Нишка тврђава, Пиротска тврђава – КАЛЕ, Гамзиград, Сокоград, Врмаџански град, Царичин град. Нишка тврђава

Нишка тврђава, симбол града, смештена у центру на обали реке Нишаве, представља једно од најочуванијих и најлепших турских војних здања на средњем Балкану. Градили су је Римљани, Византинци и Срби, а рушена је и обнављана више путам да би јој коначан изглед дали Турци 1723. године.

У Naissusu, одмах иза северних бедема тврђаве, рођен је Константин Велики, римски император који је званично признао хришћанство. Ниш је један од ретких градива у свету са импозантном тврђавом у најужем центру града чије се тежиште није померало у последњих 2000 година. Осим објеката из турског периода у тврђави и у њеној непосредној околини, у нижим слојевима, откривени су остаци из праисторијског, римског византијског и средњовековног периода.

Сокоград

Средњовековно турско утврђење настало на темељима римског кастела (IV-VI), помиње се још 1413. године од када је био у поседу Турака. Изграђен је на узвишењу, изнад кањона реке Моравице. Разуђен је и неправилне основе; састоји се из два дела –горњег и доњег града. Хајдук Вељко ослободио је град 1808. године.

Сокоград

Из правца Сокобање до Сокограда стиже се асфалтним путем, до излетишта Лептерија, а одатле шетњом зеленим тунелом до капије града. Данас је Сокоград споменик од националног значаја под заштитом државе.

Врмџански град

Настао је у доба цара Јустинијана (IV до VI) век и представља утврђени логор који је бранио стари поплочани пут „Царски пут“, који је ишао према Бугарској. Поуздано се зна да су га Византинци обновили 530. године и доградили у складу са развојем технике.

Врмџански град

У XV веку је настало бурно време са доласком Турака када је султан Муса 1412. Освојио Болван, Сталаћ, Липовац и Врмџу чију је посаду истерао изван зидова тако што јој је пресекао довод воде.

Турци се нису дуго задржали јер их је војска деспоте Стефана истерала, потукла на граници са Бугарском и убила самог султана Мусу. Данас су видљиви врло скромни остаци овог града.

Шанац

Војно утврђење Шанац изграђено крајем 19. Века у сусрет балканским ратовима, на брду званом Јеремија, које доминира Лужничком котлином. Састоји се од низа подземних катакомби и тунела ус врху смештаја опреме и војске као и одбрамбено утврђење.

Шанац

Гамзиград

Гамзиград је археолошко налазиште близу Зајечара у источној Србији античке римске царске палате Феликс Ромулијане (лат. Felix Romuliana) које се од 29. јуна 2007. налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине. Гамзиград представља резиденцију римског цара Гаја Валерија Максимијана Галерија, а цареви 4. века су велелепни посед препустили хришћанској цркви. Током 5. века палата је разарана од стране варвара, а у 6. век Ромулијану је Јустинијан И обновио у виду пограничне тврђаве.

Felix Romuliana – Гамзиград

Археолошка истраживања, започета 1953. године, показала су да у оквиру гамзиградских бедема постоји неколико палата и храмова, који најречитије говоре о значају и намени Гамзиграда. Од 1970. године Гамзиград се све чешће помиње као палата неке истакнуте личности римског царства из 3. века, или чак као палата једног цара из тог периода и упоређује са царским палатама у Сплиту, Солуну, Малој Азији и на Сицилији.Трагови боравка првих становника Гамзиграда откривени су северно од бедема као и унутар насеља у насутој земљи. Од налаза имамо: камене секире из периода ИИИ миленијума п. н. е. (млађе камено доба и почетак неолита), затим уломке грнчарије из позног бронзаног доба (друга половина ИИ миленијума п. н. е.), уломке грнчарије и бронзаног накита из периода старијег гвозденог доба. У В и ИВ веку п. н. е. Трибали оснивају своје насеље унутар гамзиградског бедема, које није дуготрајно, тако да је Гамзиград током ИВ века п. н. е. напуштен.

Кале – Пиротски град

Пиротски град представља мање утврђење са кулама и зидним платнима. Тврђава се састоји од три дела: горњег града са донзон кулом, средњег дела са бедемом и две куле, и најнижег – доњег дела са бедемом и зиданим ровом.

Тврђава Кале – Пиротски град

Пролазећи кроз различите временске периоде, добијао је различита имена, од назива Тurres (кула) за време Римског царства, у III и IV веку, затим Пиргос, Тхуриб, Момчилов град, Кале, Тврђава, данашњи назив овог града је Кале.

Археолошким истраживањем средњег дела Пиротског града откривено је да је на том месту постојало насеље још пре 5000 година, а октривени су и други трагови из енеолита и гвоздениг доба, Антике, Ране Византије и средњег века.

Advertisements
Овај унос је објављен под Занимљивости, Историја и означен са , , , , , , , , , , . Забележите сталну везу.

Ценимо Ваше мишљење, оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s