Како се Исланд спасио банкрота

За разлику од Грчке и Ирске које су дугове својих банака пребациле на будуће нараштаје, Исланђани су разбили банкарску олигархију

За разлику од Грчке и Ирске које су дугове својих банака пребациле на будуће нараштаје, Исланђани су разбили банкарску олигархију

Кристијан Котарски с Факултета политичких наука сматра да су кључни фактори за спас Исланда били висок ниво политичке демократије, ефикасно правосуђе и непостојање крутих институционалних оквира које на пример Грчкој намеће Европска унија. Сличне проблеме могле би имати и све угрожене чланице еврозоне које због непостојања сопствене валуте немају ни независну монетарну политику.

Грађани Исланда опколили су и засули парламент камењем када се од њих затражило да гарантују за банке.  За разлику од Грчке, на Исланду су грађани успели да се изборе за референдум и одбију такву идеју зато што није било страних институција које би на њих вршиле притисак. Велику улогу у целој причи одиграо је и председник Олафур Гримссон, који је промптно реаговао на захтеве грађана који ни по коју цену нису желели да враћају дугове неколицине банкарских менаџера”, објашњава Котарски.

Осим тога, брзом опоравку допринос је дао и низ неортодоксних мера попут опроста дугова домаћинствима и бацање валутне клаузуле изван закона. Након што се ситуација смирила, пред судом се нашло и деведесет особа које су биле заслужне за дерегулацију тржишта пре банкрота, што се упркос далеко већим финансијским махинацијама у Сједињеним Америчким Државама и Европи још није догодило.

Непуне три године након тоталног финансијског слома Исланд је повратио економску снагу и зарадио повећање кредитног рејтинга.

Кључ за стреловит економски раст који је прошле године износио готово три посто налази се у концентрацији на рибарству и индустрију, а банке су неславно пропале након што су захтев за њихов спас грађани глатко одбили на референдуму 2008. године.

За разлику од Грчке и Ирске које су дугове својих банака пребациле на будуће нараштаје, Исланђани су разбили банкарску олигархију отеравши три инвестиционе банке у стечај. Нормализацији живота на Исланду помогао је и договор владе и банака да опросте дугове домаћинствима у износу који премашује 110 посто имовине тих домаћинстава.

Уз то, Врховни суд је у јуну 2010. године одлучио да су кредити с валутним клаузулама нелегални, што је спречило повећање дуга.

Проблеми за Исланд почели су 2008. године након банкрота инвестиционе банке Lehman Brothers. Тада су све кредитне линије с Wall Streeta затворене, а три исландске банке препуштене саме себи са 85 милијарди долара дугова (12 пута више од исландског БДП-а) и пола милиона клијената (сам Исланд има 300.000 становника).

У комбинацији с инфлацијом од 14 посто, референтном каматном стопом код централне банке од 15,5 посто и прецењеном исландском круном сви добици из златног шпекулантског доба брзо су поништени.

У међувремену, Исланд је наљутио и челнике Европске уније, најпре одбивши да врати новац штедишама из Велике Британије, а затим и тражењем финансијске помоћи у Русији.

Први позитивни сигнали из исландске економије забележени су две године након ескалације кризе. Примера ради, у Грчкој рецесија траје пуних пет година.

Извор: БКТВ

Магацин коментар: Прича има своју поуку коју влада Србије не види или не жели да види. Интереси земље су испред свих интеграција и банкарских повластица. Ово је пример како се ствари решавају, пример који има доказ у пракси, паметном доста.

Овај унос је објављен под Евроскептицизам, Економија, Свет и означен са , , , , , , , . Забележите сталну везу.

Ценимо Ваше мишљење, оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s