Србија је лидер на Балкану – по најнижим платама

Ниске српске плате, изражене у страној валути, додатно се смањују сваког дана

Србија, за коју неки верују да је лидер на Балкану, заиста по многим стварима предњачи међу земљама у региону. Али ако сте у први мах помислили да су овде највеће зараде на балканском полуострву, грдно сте се преварили.
Не ради се ни о чему позитивном, чиме бисмо се могли поносити, већ сасвим обрнуто. Ради се о томе да је Србија лидер на листи оних земаља где се рад запослених најмање цени и где су плате најниже. Како је то могуће, сигурно се питате? Да ли је то нека грешка?

Половина Американаца на државној помоћи

Стопа незапослености од 8,1 одсто, готово је двоструко већа него традиционале америчке стопе незапослености

Готово половина Американаца живи у домаћинствима која су добила неку врсту државне помоћи у првом тромесечеју 2011. године.

Волстрит журнал пише да је 49,1 одсто Американаца примило неки облик државне помоћи, што је пораст у односу на ране осамдесете од 30 одсто, а у односу на 2008. износи 44 одсто. Огроман пораст социјалних давања, заснива се на подацима последњег пописа становништва.

Пораст социјалних давања у Сједињеним Америчким Државама у последњих неколико година највероватније је повезан с такозваном Великом рецесијом, која је почела крајем 2008. и протегла се у 2010. 

Тадић каже за бољи живот,а милион грађана без стана!

Великом ризику од пораста броја бескућника посебно доприноси чињеница да је седам одсто популације испод апсолутне линије сиромаштва

Због сиромаштва, останка без посла и задуживања расте број породица без дома. Просечан бескућник: стар 51-65 година, ниског образовања, без породице

Скоро милион људи у Србији данас живи у високом ризику од бескућништва! У бескућнике не спадају само они који живе на улици, већ и сви који бораве у прихватилиштима и колективним центрима, као и они који станују у нелегалним и нехигијенским насељима и у неадекватним условима. 

Социјалне разлике у Србији све драстичније

На листи оних који једва састављају крај с крајем налази се чак 2.173.933 имена

Више од трећине грађана тавори са 200 евра, а само 0,5 одсто прима изнад 1.000 евра. Просечну вишу средњу класу чине факултетски образовани, обично лекари, инжењери, нижи менаџери

Срећу да на крају месеца подигне плату од најмање 1.000 евра има само 30.000 наших грађана, док, с друге стране, са мање од 200 евра месечно тавори више од два милиона људи! Колике су социјалне разлике у Србији, најбоље се види по односу ове две крајности, јер лагодни живот води свега 0,5 одсто грађана, док више од трећине одраслих нема ни просечну републичку зараду. 

Јелена Триван и предизборне будалаштине

Да ли се икад и Ви и вама слични запитају шта раде од ове несрећне земље и народа? Зашто плашите овај народ?

Начелно говорећи, свима је јасно да у Србији медији нису слободни. Јасно је да се главним уредницима прети и наређује, а да су други постављени по партијској линији. Оно што, додуше, понекад изазове јачу реакцију него иначе јесте нешто што излази ван уобичајене медијске пропаганде. Уопште, спиновање вести које врше одређени медији је постало толико честа појава у Србији да то више ретко ко примећује или коментарише.

Опет, са друге стране, уколико се човек томе бар искрено не насмеје онда заправо није ни осетио промену на себи, на којој се медијски радило годинама.

У Румунији ће остати старци и деца

Деведесет одсто Румуна не верује да ће Румунија имати бољу будућност

Јаз у богатству истока и запада Европе је велики и после више од 20 година од пада комунизма, а одлив из земаља од Црног мора до Балтика је алармантно висок.

Мада је учлањење у Европску унију многима донело просперитет, оно је такодје олакшало емиграцију, што је довело до егзодуса младих са истока, нарочито из сеоских подручја, остављајући за собом све старије и сиромашније становништво, оцењује агенција Ројтерс. 

Избегличка мука: Од свега му је остало само име

Стево Радошевић, кад ме виде, кажу: „Матор си! Шта ћеш нам?“

Избеглица из Двора на Уни не сме у завичај где има домаћинство, живи у беди у селу код Велике Плане. Нема личну карту, пасош, ни динара прихода, а у надницу га неће

Од свега што сам имао остало ми је само име – Стево Радошевић. И гола душа натопљена муком и сузама.

Стево Радошевић (56), избеглица из Двора на Уни, готово по цео дан плаче, а живи, да иронија буде већа, у селу које се зове Радовање, на седмом километру од Велике Плане. Оронули собичак напуштеног сеоског Дома културе му је дом и једина утеха. 

Невероватна сага о политичком издајништву и превари Србије

Демократска странка и њени сателити систематски уништавају Србију

За 10 година број становништва се смањио за више од 200 хиљада људи. Стотине хиљада су отишле из Србије да раде по целом свету и српска дијаспора је јака у САД, Канади, Аусралији, Западној Европи и Јужној Америци. Данас се у банкама често могу видети људи који дижу девизна средства у облику канадских или аустралијских долара – многе породице живе на рачун својих рођака који живе и раде у иностранству.

Уточиште за гладне – народна кухиња СПЦ

Миришу оброци, мирише сиромаштво и безнађе

Остало је још десетак минута до отварања кухиње, а пред вратима је већ педесетак људи који чекају свој спасоносни тањир варива и комад хлеба.

Стрпљиво, као да нису гладни. Пропуштају старије од себе.

- Не сликај ме, молим те – чује се из реда.

Ово је кухиња СПЦ, у Београду, улица Француска, број 31. 

John Perkins, плаћени економски убица

С обзиром на то да не можете платити своје дугове, дајте нам оно од чега живите – продајте вашу нафту по ниским ценама, нашим нафтним компанијама

Ако би и ми оманули,онда иде америчка војска као што је случај с Ираком,каже John Perkins, који је годинама био светски економиста,а затим ’’економски убица’’ који је на креирању глобалног империјализма радио директно са лидерима Светске банке, ММФ-а и осталих светских финансијских институција.

Његов посао састојао се у уверавању шефова држава и влада земаља трећег света да позајме довољно новца од глобалних финансијских институција како би се њихове земље нашле у дужничком ропству. 

Европо, сиромашна си

Европа својим радницима плаћа превише за премало рада

Бивши малезијски премијер Махатхир Мохамад сматра да је Запад, а посебно Европа, изгубила додир са економском реалношћу.

“Европа је изгубила пуно новца и стога је у односу на прошлост релативно сиромашнија. Ми у Азији живимо у оквиру наших могућности. Када смо сиромашни, живимо као сиромаси. Мислим да је то једноставна лекција коју Европа може да научи од Азије”, рекао је он.