ПИО фонд улагао, а држава “крчмила”

У Фонду кажу да су вишак од доприноса више од четири деценије улагали у бање, зграде, предузећа, водовод. Фото: Курир

Милијарде евра, које је Пензијски фонд потрошио улажући у болнице, путеве, предузећа, могу да оду у неповрат уколико се нови сазив владе оглуши о њихове апеле.

У Радној групи за реструктурирање пензијског система кажу да ће се за помоћ у спречавању даљег расипања новца обратити прво Врховном,а потом и суду у Стразбуру.

У Фонду објашњавају да су вишак од доприноса више од четири деценије улагали у бање, зграде, предузећа, водовод, али се, супротно свим законима, као њихов власник књижила – држава. 

Следе отпуштања, али и смањења плата и пензија

Србија је пред потпуним економским сломом и дужничим ропством

Србија је већ ушла у грчки сценарио економске пропасти, а болну истину ће нам саопштити Међународни монетарни фонд, са којим ће нова влада, чим се формира, морати поново да преговара, каже економиста Саша Ђоговић, сарадник Института за тржишна истраживања.

- Да је претходна влада покренула реформе, цена за њихово извођење би била нижа, али ће то сада бити скупо плаћено и имаћемо једну Грчку нижег интензитета.  

Тадић каже за бољи живот,а милион грађана без стана!

Великом ризику од пораста броја бескућника посебно доприноси чињеница да је седам одсто популације испод апсолутне линије сиромаштва

Због сиромаштва, останка без посла и задуживања расте број породица без дома. Просечан бескућник: стар 51-65 година, ниског образовања, без породице

Скоро милион људи у Србији данас живи у високом ризику од бескућништва! У бескућнике не спадају само они који живе на улици, већ и сви који бораве у прихватилиштима и колективним центрима, као и они који станују у нелегалним и нехигијенским насељима и у неадекватним условима. 

Сиромашне земље су жртве ММФ

Џозеф Штиглиц, храбар да јавно каже оно што сви слутимо

Џозеф Штиглиц, професор економије, открива како моћне западне банке и ММФ изазивају социјалне немире у многим сиромашним земљама које „помажу“.

Перфидно смишљени сценарио је следећи: Прво се сними и детаљно анализира привредно и кадровско стање сваке државе која затражи финансијску помоћ за свој развитак или опстанак.

Након тога Светска банка за обнову и развој влади дотичне земље уручује истоветан типски програм који садржи четири обавезна корака, пише Штиглиц за Обзервер.

Србија: Богати још богатији, сиромашни још сиромашнији

Ово сада је као кућа која се руши, а ми поправљамо фасаду

Бољем животу грађани Србије не могу скоро да се надају, каже Миодраг Зец, професор економије на Филозофском факултету у Београду.

Он наводи да са тренутним моделом привредног раста, с државном администрацијом која је и превелика и прескупа, у којој се не ствара много, стандард неће скоро ојачати.

“Проблем у Србији је то што код нас систем није заснован на стварању нове вредности и услови нису направљени да се ствара нешто ново“, каже Зец. 

Како је ММФ уништавао државе

ММФ обавезно тражи од владе „земље-жртве“ да одмах драстично повећа каматне стопе на 30, 50 или чак 80% како би велике светске шпекуланте привукла на поврат исисаног државног капитала

ММФ у 5 кратких и прецизних корака уништава државе, извлачећи из њих капитал, контролишући Владе ових земаља, и изазивајући социјалне немире у њима.

Преносимо текст угледног светског економисте Јозефа Стиглица о четири начина на која је ММФ уништавао земље које су му се обраћале за помоћ. Резултате деловања ова четири корака грађани Србије могу да препознају и на својој кожи. Оно што следеће можемо очекивати је све веће и веће смањивање социјалних давања… 

ММФ уцењује да се одрекнемо Комерцијалне банке

Предвиђено је да држава 2015. године прода комплетно власништво у Комерцијалној банци и у свим осталим банкама

Међународни монетарни фонд тражи да се Србија већ ове године одрекне власништва у Комерцијалној банци, која је једина преостала у државном власништву.

Како пише Прес, ММФ сматра да су неки инвестициони пројекти државе, па тако и докапитализација Комерцијалне банке, сувише велики и да могу угрозити јавни дуг и дефицит српског буџета, па у циљу наставка даљег аранжмана са Србијом захтева да се одрекнемо тих улагања. 

Споразум Србије са западом није могућ

Својим уступцима режим ствара ситуацију у којој постаје небитно да ли ће Србија изрећи „да“ или „не“ косовској независности јер под покровитељством Запада Тадић миц по миц предаје Тачију сва права која следе независној држави

Србија овим путем званим „кандидатура“ није ушла у ЕУ, већ је само је ЕУ ушла у Србију

Током деведесетих година, посебно током бомбардовања, многи су запамтили лица двојице храбрих образованих Срба из Лондона, Марка Гашића и Мише Гавриловића, који су на Би-Би-Сију, Си-Ен-Ену и другим великим телевизијским мрежама аргументовано бранили Србе. После политичких промена у Србији, Гашић и Гавриловић су заборављени. Наравно, не случајно. Овим интервјуом „Геополитика“ је желела да сазна мишљење Марка Гашића о најважнијим националним и државним питањима, али и да подсети јавност на њихове националне заслуге.

Синдикалци за референдум о приватизацији ЈКП?

За пет до 10 година водити ратови за воду, па стога синдикати настоје да то "највеће благо које поседује Србија заштите"

Синдикат комуналне делатности предао је парламенту 110.000 потписа грађана који су подржали расписивање референдума о приватизацији јавно-комуналних предузећа.

“Уколико Скупштина Србије не буде донела одлуку о расписивању референдума, организоваћемо генерални протест крајем јануара”, казао је председник Самосталног синдиката комунално-стамбене делатности Србије Милан Грујић. Према његовим речима, синдикати нису против уласка приватног капитала у одређене делатности, уколико за то постоји потреба.

Шта све крије Влада од грађана

Шта добро може испасти када Динкић умеша прсте?

Власт неселективно цензурише све више података да би могла да ради шта хоће, упозоравају независни стручњаци поводом случаја “Фијат“, када је Министарство економије послало сто страна цензурисаног и зацрњеног уговора. Министарство је прекршило Устав и Закон о слободном приступу информацијама, тврди повереник за информације од јавног значаја.

У Савету за борбу против корупције кажу за “Блиц” да је њихова главна сумња да Влада крије важне податке јер је у цео аранжман Србија уложила много више од „Фијата“ иако уговор предвиђа да је власништво италијанског партнера 70 одсто.

Шта страни тајкуни купују по Србији

Приватизација или тајкунизација?

Ако руски привредници и банкари преко Ер Балтика склопе партнерство с Јатом, придружиће се групи страних бизнисмена који су куповали фирме и улагали у Србију.

Страни тајкуни су довођени у везу с више од 20 приватизација у Србији, али је велики део њих пропао.

Повезивања бизнисмена с куповином српских фирми, што малих, што оних с милијардама евра на рачуну, никада није изостајало у домаћој јавности, па се најаве о заинтересованости руских банкара за куповину Јата чине као још једна прича у низу.