Спремите се за крах евра!

Само српски режим не види опасност распада која се надвила над Европску унију

Упозоравамо на време: спрема се колапс евра, а после тога, све је могуће што се тиче будућности Европске уније.

Осигуравајућа кућа Лојд из Лондона већ је почела да се спрема за крах еврозоне. Са друге стране, Јошка Фишер, један од немачких дипломата из ’90-тих, када је Америка била на врхунцу снаге, рекао је да се све мора учинити да се евро сачува, јер је он фактор политичке стабилности еврпске уније, те да је потребно федерализовати ЕУ на начин на који су федерализоване САД после Грађанског рата. 

Озбиљност или крај евра!

У монетарној зони са заједничком монетом, када одједном немамо више поверења долази до дестабилизације

Франсоа Беру, председник француског Демократског покрета Модем, сматра да је гашење евра могуће због криза у Грчкој и Шпанији.

Беру је на питање париског дневника “Фигаро” да ли је крај евра могућ одговорио: “Да и то не само што ме не радује већ ме веома забрињава, и сматрам да то може да има озбиљне последице, ако том проблему не приступимо много озбиљније”.

“Мислим да има средина које се на то спремају и које тако нешто прижељкују.

Млади у Европи без наде да ће пронаћи посао

Ред испред бироа за незапослене у Мадриду

Незапосленост у Европи постаје све већи проблем, изјавили су руски експерти указујући да фебруарски подаци европског статистичког бироа, Еуростата, говоре о неуспелим напорима влада земаља еврозоне у борби са економском кризом.

Еуростат је објавио нови негативан рекорд земаља зоне евра у којима је стопа незапослености у фебруару била 10,8 одсто, или више од 17 милиона незапослених, безмало за један одсто више него у јануару, што је истовремено и нови рекорд незапослености у последњих 15 година. 

Грчка: Криза враћа младе у села

У Грчкој је око 20 одсто радне снаге без посла

Око 1,5 милиона Грка размишља о пресељењу на село због петогодишње рецесије која је узроковала затварање на хиљаде предузећа у главним градовима.

Чак 68 одсто испитаника, који живе у ширем подручју Атине и Солуна, је размишљало о пресељењу, док 19,3 одсто активно ради на томе.

Око две трећине њих има универзитетску диплому, а више од половине њих су млађи од 40 година. Око половина њих је заинтересовано за пољопрвреду, ратарство и пецање, док би 18,3 одсто желело да се опроба у туризму. 

Русија заинтересована за балканске банке

Инвестициони огранак другог по величини руског државног зајмодавца требало би да дође на место улагача из Европске уније

Руска инвестициона банка VTB Capital планира да у наредних година на Балкану уложи неколико стотина милиона евра, рекао је челник те банке Атанас Бостандијев.

Ова изјава уследила је поводом отварања регионалне канцеларије у Софији, а као занимљиве прилике издвојио и приватизацијски програм у Хрватској.

Инвестициони огранак другог по величини руског државног зајмодавца требало би да дође на место улагача из Европске уније који се повлаче из регије због дужничких и привредних проблема у матичним земљама. 

ОЕЦД: “лењи Грци” раде највише, најбогатије земље ЕУ најмање

Натписи о "лењим" Грцима имају за крајњи циљ циљ да максимално обесправе грчког радника у корист власника фирми

Према најновијим подацима ОЕЦД-а (Organisation for Economic Co-operation and Development), у земљама Европске уније највише раде радници у Грчкој и Мађарској.

Грци предњаче у статистикама као народ који у Европи највише времена проводи на послу, преноси ББЦ.

У упоређивању са глобалним подацима из света Грчка са својих 2.017 радних сати годишње по раднику заузима место међу прве три државе на свету по количини времена које грчки радник проведе на послу. 

Европа на распродаји: Продају острва, планине, коње

Акропољ за сада остаје у власништву Грчке

Дужничка криза која четири године притиска већину европских земаља принудила је власти у тим државама да нагомилане дугове враћају продајом националне имовине.

Своју имовину су „на добош” већ ставиле најугроженије европске државе, из такозване групе ПИИГС – Португал, Италија, Ирска, Грчка и Шпанија.

Влада у Грчкој покушаће да извуче земљу из дужничког ропства продајом државне имовине у вредности од око 50 милијарди евра. 

Треба спасавати људе, а не банке

Архивска фотографија: протести у Аргентини у јеку економске кризе

Бивши аргентински министар економије Роберто Лавања који је пре десет година извукао своју земљу из дубоке кризе предлаже да Грчка преузме модел Аргентине. Он каже да би се Грчка тако извукла из дугова и кренула напред, и додаје да треба да одустане од економске политике коју јој намеће ММФ.

“Пакети строгих мера штедње који се намећу Грчкој нису неопходни, јер постоји опасност да зајам никада не буде враћен, а грчки буџетски дефицит је сада већи него што је био пре прве транше помоћи“, нагласио је Лавања.

Немачка гура Грчку у банкрот

Већина економиста признају да оштре мере штедње које су под притиском ММФ-а и ЕУ на снази у Грчкој од 2010, ипак нису имале успеха

Нацрт плана према коме би Грчка требало да се одрекне евра израђује се у Немачкој, с обзиром на то да је ЕУ постала свесна да се грчки дуг отргао контроли.

Немачко министарство финансија активно притиска Грчку да прогласи банкрот и да среже своје дугове.

Министри финансија Еврозоне састају се данас како би одобрили следећу траншу кредита од ЕУ и ММФ-а, осмишљену тако да одложи државни банкрот док нова грчка влада не доведе финансије те земље у ред.

ЕУ и ММФ додатно уцењују Грке!

Оправдано бесан грчки народ у офанзивини

Како преноси Ројтерс, након што су јуче грчки премијер и влада најавили како прихватају све услове које од њих тражи ЕУ и ММФ, данас се ситуација поновно закомпликовала – министри финансија еврозоне траже још.

Сада се од Грчке тражи и парламентарна потврда, али и додатни резови и мере штедње.

Изгледа као да је европска тројка само чекала на тренутак “слабости” грчког политичког врха и сада ће покушати на основу те ситуације извучи још и више од грчког народа. 

Како су земље ЕУ стигле ту где су

Протести у Атини, фото: Тањуг

Врло је тешко дати одговор, зашто је широм Европске уније све “функционисало” годинама и зашто сад морају да се укидају многе социјалне олакшице.

У Португалу су одржани велики протести против мера штедње, у Грчкој су грађани већ очајни.

Највећи португалски синдикат ЦГТП није потписао да пристаје на најављене мјере штедње владе либерално-конзервативног премијера Педра Пасоша Коеља, већ је својих 800 хиљада чланова позвао на протесте.