Наша памет: Струјом чисти коров са њива

Станковић је свој научноистраживачки рад углавном усмерио на проблеме у вези са загађењем животне средине

Милош Станковић (27) за своје изуме добио око 80 међународних признања. Патентирао изум који уместо хемикалија користи струју високог напона

Млади научник из Земуна Милош Станковић (27) на путу је да својим најновијим еколошким проналаском направи револуцију у пољопривреди. Патентирао је изум којим се, на основу регулације високог напона, уништавају коров и друге штетне биљке.

Прошлог месеца за свој научни рад добио је многобројна међународна признања на највишим научним скуповима.

Србија захваљујући Тесли прва почела производњу струје

Тесла је у Београду провео само један дан, захваљујући пријатељству са физичарем и астрономом Ђорђем Станојевићем и тај један дан био је кључни тренутак за електрификацију и развој Србије

У Србији је само четири године након изградње прве хидроелектране на Нијагариним водопадима изграђена прва хидроцентрала на реци Ђетини у Ужицу, по принципима истакнутог српског научника Николе Тесле

Србија је међу првим земљама у Европи почела да производи струју, на шта указује и чињеница да у нашој земљи постоји пет малих хидроелектрана старих више од 100 година, које би требало искористити за промоцију индустријског туризма, речено је данас приликом отварања изложбе “Путевима Тесле и Станојевића”. 

Ко чува наше личне податке?

Подаци о личности, који се у свету врло строго штите и чувају, у Србији се углавном потцењују

Податке о грађанима Србије обрађује, користи и чува око 300.000 државних институција и приватних предузећа

Јединствене матичне бројеве и остале податке о личности грађана Србије обрађује, користи и чува око 300.000 државних институција и приватних предузећа. Осетљиве личне информације чувају се у готово милион база података. Њих поседује полиција, војска, државне установе, послодавци, локална самоуправа, али и банке, трговинска и друга предузећа, болнице, библиотеке… 

Снима нас преко 200.000 камера, не зна се ко користи снимке

Једине легалне у земљи су камере које покривају саобраћај

Србија нема закон о видео-надзору, иако грађане снима 200.000 ових уређаја. Само у Београду око 100.000 камера, не зна се ко користи податке

Грађани Србије свакодневно су у објективу најмање 200.000 камера, које су постављене на улицама, улазима, јавним здањима, па чак и на приватним кућама. Ниједна од њих, међутим, није прописно постављена, јер Србија нема закон који регулише област видео-надзора.

Прецизни подаци о броју уређаја за снимање, који прате кретање грађана, не постоје.

Српска еколошка хидро електрана

Функционисање не зависи од присуства језера односно река и њиховог тренутног хидроенергетског потенцијала

Драган Ђорђевић, професор у пензији Електротехничког факултета Београд, осмислио је електрану чији рад не зависи од водостаја ни од расположивих резерви угља.

“Имајући у виду трендове који су присутни на плану превазилажења све дубље енергетске кризе, желим да укажем на постојање једне одрживе и изузетно перспективне могућности добијања еколошки чисте електричне енергије“, објашњава професор Ђорђевић.

Теслина технологија за сaкупљање енергије у околини

Изуми Николе Тесле су и испред данашњег доба

Руски научници разрадили су нови начин добијања сталне електричне енергије из ваздуха наелектрисаног статичким електрицитетом. Угледни узорак уређаја направљен је и сада се испитује у једној од лабораторија московског Института за електрификацију пољопривреде.

Са статичким електрицитетом човек се сусреће сваког дана. Наелектрисана четка или одећа, изненадна варница приликом додира са металним предметом – то су свакодневне примери за ову природну појаву.

Интернет и цензура: Судар права и слободе

АЦТА, предвиђа злокобно низак праг за изрицање кривичних санкција

Извесно је да интернет значи крај концепта ауторских права какав нам је познат. Још извесније, да репресивне мере СОПА, ПИПА и АЦТА долазе из кухиња економских моћника, а не стваралац.

Енглески краљ Џејмс I Стјуарт рекао је 1614, изнервиран неким камењем које је Парламент бацао под точкове његових апсолутистичких кочија, како је изненађен тиме што су његови претходници на престолу допустили да институција попут Парламента уопште постоји.

Кркобабић брани ћирилицу

Кад неком желите да честитате Нову годину на ћирилици, морате да пошаљете две или више СМС порука, које би на латиничном писму стале у једну

Потпредседник ПУПС-а Милан Кркобабић упозорио је данас на све веће потискивање ћирилице и неравноправан третман у Србији и позвао надлежне државне органе и оператере мобилне телефоније да што пре нађу начин да ћирилицу ставе у равноправан положај с латиничним писмом.

“Као један од најдрастичнијих примера гажења националног писма истичем праксу најмање двоструко скупљег тарифирања ћириличних СМС порука путем мобилне телефоније у односу на поруке писане на латиничном писму”, навео је Кркобабић у саопштењу.

Теслин научни центар купује Теслину лабораторију

Овако је некад изгледала

Џејн Алкорн започела преговоре о куповини имања на Лонг Ајленду где је радио српски геније. У плану обнова зграде и имања за научни центар, који ће развијати идеје Николе Тесле

Када је амерички произвођач филмова „Агфа“ пре две године ставио на продају своју депонију хемијског отпада на острву Лонг Ајленд у Њујорку, одмах су реаговали узнемирени истраживачи и поштоваоци дела Николе Тесле. Једни су јавно осуђивали „Агфу“ што је упропастила имање и зграду у којој је била последња лабораторија Николе Тесле, а други су одмах понудили да откупе читав плац и преуреде га.

Хакери ће нападати мобилне телефоне?

Угрожено је око 80 посто мобилних телефона

Немачка компанија која се бави безбедношћу, Security Research Labs, упозорава на рањивост у ГСМ технологији која може омогућити хакерима да преузму контролу над телефоном.

Они би потенцијално могли да шаљу поруке или успостављају позиве, а угрожено је око 80 посто мобилних телефона, колико се процењује да има оних који подржавају ову технологију, пише Ројтерс.

Српски “музички динар” најскупљи

У Србији ће се за музички динар издвајати 9 одсто набавне цене за УСБ

Музички динар по комаду ЦД-а и ДВД-а износиће око 15 одсто набавне цене, а за УСБ девет процената – знатно више него у околним земљама где износи 3-6 одсто.

Представници ИТ индустрије кажу да је ово доказ да су организације за заштиту ауторског права претерале у предлогу за нове таксе.

Јелена Јовановић, секретар Удружења за информатику Привредне коморе Србије, објашњава да 0,70-2,10 динара по комаду носача звука, слике и текста на први поглед не изгледа пуно.