Немачка гура Грчку у банкрот

Већина економиста признају да оштре мере штедње које су под притиском ММФ-а и ЕУ на снази у Грчкој од 2010, ипак нису имале успеха

Нацрт плана према коме би Грчка требало да се одрекне евра израђује се у Немачкој, с обзиром на то да је ЕУ постала свесна да се грчки дуг отргао контроли.

Немачко министарство финансија активно притиска Грчку да прогласи банкрот и да среже своје дугове.

Министри финансија Еврозоне састају се данас како би одобрили следећу траншу кредита од ЕУ и ММФ-а, осмишљену тако да одложи државни банкрот док нова грчка влада не доведе финансије те земље у ред.

Међутим, најављене строге мере штедње изазвале су толико негодовање у Грчкој, да немачки министар финансија Волфганг Шојбле не верује да би било која влада могла да их примени.

Његов песимизам појачава чињеница да, према извештају ММФ-а, Грчка неће успети да укупан дуг доведе до 120 одсто БДП-а до 2020. године, чак ни ако примени поменуте мере.

“Он једноставно сматра да Грци не могу да ураде оно што је потребно. А чак и када би неким чудом испунили своја обећања, он и многи други су убеђени да ни то не би извукло Грчку из понора”, рекао је званичник Еврозоне.

Демонстрације у Грчкој

Извор наводи да је идеја која се нуди уместо тога да грчка влада званично прогласи банкрот и започне преговоре са повериоцима о отпису дела дугова.

“За Шојблеа то је само питање времена”, рекао је званичник Еврозоне.

Коментари немачког министра финансија бацили су власти у Атини у још већи очај. Они су у суботу покушали да звуче оптимистично, када се кабинет састао како би размотрио завршне детаље пакета штедње.

Мере штедње, које укључују смањење минималне плате, масовна смањења у јавном сектору и резање буџета у домену здравства и одбране, прошле недеље изазвала су хаос на улицама Атине.

Ризик од банкрота још постоји

Иначе, лидери у Европској унији званично су изразили оптимизам да ће Грчка успети да осигура исплату новог пакета помоћи вредног 130 милијарди евра, али су такође признали да је, да би то било остварено, потребно још доста рада на програму смањења јавног дуга Атине.

Премијер Луксембурга и председник Еврогрупе Жан-Клод Јункер, који ће данас председавати састанку министара финансија еврозоне, изјавио је да су напори да грчки дуг до 2020.. буде сведен на 120 одсто бруто домаћег производа (БДП), са садашњих 160 одсто, још увек “далеко” од успеха.

Парламент у Атини је одобрио нове мере штедње, које би у државну касу требало да донесу 3,3 милијарде евра, што је раније ове недеље изазвало нереде и паљења у главном граду Грчке.

Међутим, и даље је актуелно питање да ли ће 130 милијарди евра из пакета помоћи бити довољно да Атина поново “стане на ноге” пошто је дужничка криза протеклих година довела до негативног привредног раста, масовне незапослености и великог сиромаштва.

“Скептицизам је посебно приметан у државама са врхунским кредитним рејтингом, које сумњају да ће Грчка успети да спроведе све потребне мере“, пренео је немачки лист Шпигл изјаву аустријске министарке финансија Марије Фектер, која је додала да “ризик од банкрота Грчке још увек постоји”.

Према процени Европске комисије, Европске централне банке и Међународног монетарног фонда (ММФ), јавни дуг Грчке и даље ће бити око 129 одсто БДП 2020, што је више и од 125 одсто, на колико би вероватно пристала већина земаља еврозоне.

Из ММФ је наведено да, уколико дуг не буде смањен на 120 одсто, фонд вероватно неће моћи да учествује у финансирању другог пакета помоћи.

Допринос ММФ пакету за Грчку још није прецизиран, а европски извори процењују да би могао да износи око 23 милијарде евра, укључујући десет милијарди из још недодељених транши у оквиру првог пакета из маја 2010, вредног 110 милијарди евра.

Већина економиста признају да оштре мере штедње које су под притиском ММФ-а и ЕУ на снази у Грчкој од 2010, ипак нису имале успеха. Макроекономски индикатори су у црвеном: у последњем кварталу 2011, БДП је опао за седам одсто, док се наредне године очекује још већа рецесија од минус четири, па и пет одсто. Стопа незапослености је прешла 20 одсто, а међу њима је 50 одсто млађих од 25 година.