Србија: Сваки десети нема од чега да враћа кредит

Према подацима Народне банке Србије, учешће проблематичних кредита константно расте и достигло је 19,3 одсто

Са отплатом кредита на крају прошле године каснило је тачно 90.433 грађана, 10.468 пољопривредника и око 16.000 предузећа, стоји у извештају Кредитног бироа. Банкари страхују од нових губитака у привреди и раста незапослености, те најављују нове проблеме са отплатом кредита.

Укупно 116.000 клијената или сваки десети дужник у банкама више нема новца да редовно отплаћује кредите. Од марта 2011. овај број је повећан за око 6.000, од чега се највише односи на физичка лица. Данас своје обавезе редовно не измирује сваки једанаести грађанин, са отплатом касни сваки четврти пољопривредник и свако пето правно лице.

М. Милетић, аутопревозник из Београда, успео је да отплати готовински кредит, али га сада мучи стамбени.

- Када сам купио стан крајем 2005. године, месечна рата је износила 180 евра, а сада је изнад 250 евра. Прво ми је пре годину дана смањена плата за 20 одсто, али сам кредит наставио да отплаћујем захваљујући уштеђевини. Плата ми је потом смањена скоро упола, уштеђевине више немам, а кредит не отплаћујем три месеца. Из банке зову редовно, а ја и даље тражим изговоре и други посао – прича он.

Зоран Петровић, заменик председника ИО “Рајфајзен банке” каже да не види врх у погледу учешћа лоших пласмана.

- Аргументи су нове, ниже процене привредног раста као последица дешавања у Европи која је наш кључни партнер. Такође, не зауставља се ни пад стопе незапослености, а тада пада и број кредитно способних грађана. А, последице су вишеструке, од успоравања кредитне активности, што значи мање кредита, до скупљих зајмова и ограничене економске активности – каже Петровић.

Најновији подаци говоре да проблеми са кашњењем у отплати јењавају. У односу на септембар прошле године број проблематићних кредита смањен је за око 1.000, али познаваоци упозоравају да би нови негативан талас неплатиша требало очекивати током целе године. Оцена је да ће криза у Европи значити и пад тражње у Србији. Практично, то ће за наша предузећа значити пад производње, али и смањење плата и броја радника.

- Банке су ликвидне, ситуација је стабилна, али се не може рећи да је добро. Неспорно је да ће се криза из реалног сектора брже преливати у финансијски, да привреда послује са губитком и да грађани остају без посла или са мањим платама. Крајем прошле године смо имали побољшање у отплати кредита. Може бити да је нека банка имала велики отпис потраживања, али у овој години реално је очекивати негативан тренд. Ми у банци имамо седам-осам лоших зајмова, што није много, али је забрињавајуће то што је износ дуплиран за пола године – оценио је председник ИО једне веће банке у Србији.

Према подацима Народне банке Србије, учешће проблематичних кредита константно расте и достигло је 19,3 одсто, с тим што највише кашњење у отплати бележи привреда – 22,3 одсто, док међу грађанима проблеме са кашњењем има њих 8,4 одсто. У клубу 17 европских економија у развоју од Србије је лошије пласирана само Литванија.

У “Уникредит банци” истичу да ће ниво проблематичних кредита у овој години зависити искључиво од дешавања у привреди.

- Ако фирме буду касниле у отплати кредита, то ће се преко плата, прелити и на грађане. Све ће зависити од ликвидности предузећа – каже  Никола Вулетић, директор Дирекције за комерцијалне послове у Уникредит банци.

Он објашњава да се банкарима црвена лампица пали већ када проблематични кредити достигну два-три одсто.

И Владимир Вукотић, председник ИО “Опортјунити банке”, очекује тешку годину.

- Највише ће бити погођени грађевински и трговински сектор, али и све што има призвук луксуза, попут бољих ресторана. То је тренд и из претходне године. С друге стране, грађанима је највећи проблем раст незапослености, те нередовне плате, уз wевентуални раст курса који поскупљује кредите – каже Вукотић.

Извор: Блиц