ЕУ и ММФ додатно уцењују Грке!

Оправдано бесан грчки народ у офанзивини

Како преноси Ројтерс, након што су јуче грчки премијер и влада најавили како прихватају све услове које од њих тражи ЕУ и ММФ, данас се ситуација поновно закомпликовала – министри финансија еврозоне траже још.

Сада се од Грчке тражи и парламентарна потврда, али и додатни резови и мере штедње.

Изгледа као да је европска тројка само чекала на тренутак “слабости” грчког политичког врха и сада ће покушати на основу те ситуације извучи још и више од грчког народа. 

Ројтерс преноси како су ЕУ и ММФ “огорчени низом прекршених обећања од стране Атине” и чињеницом да су преговори за прихватање пакета од 130 милијарди еура трајали оволико дуго.

Данас је стигла изјава из Брисела како се Грчкој неће издати финансијски пакет – финансијски министри Европске Уније наводе како се “Атина прво мора доказати”.
Жан Клод Јункер, председник Еурогрупе (организација која обједињење финансијске министре еврозоне), наводи како сада постоје 3 нова услова:

1. грчки парламент мора ратификовати све одлуке на заседању ове недеље

2. морају се увести додатне мере штедње, тачније 325 милиона еура – тражи се да грчки врх изнађе где ће се резати већ до идуће среде

3. потпуна и снажна подршка за програм од стране свих опозиционих странака у земљи

Јункер закључује: ” Нема исплате другог пакета помоћи пре спровођења договорених мера штедње “.

У Грчкој би се парламентарни избори могли одржати већ у априлу ове године, страни кредитори стога траже потпуну подобност целокупне грчке политике као “осигурање” да се случајно не би одустало од спровођења ригорозних мера штедње и дубоких социјалних резова.

Другим речима – изричито се настоји да се укине демократско право грчком народу да свој глас да за опцију која би се борила против наметнутих услова од стране ЕУ-а и ММФ-а. Упркос чињеници да “такве” опције у грчком политичком врху заправо ни нема, ЕУ и ММФ не желе ништа да препусте случају.

Све странке, без обзира на политички предзнак мора ће у потпуности подржавати план међународних кредитора.

Ако се већ сада инсистира да све странке морају у “потпуности прихватити план ЕУ-а и ММФ-а”, да ли је уопште коректно говорити о демокртији?

Ово што се догађа Грчкој је ригорозно и опасно једноумље.

Запрепашћује чињеница да су међународни кредитори толико сигурни да ће грчки народ пристати на исто.