Како су земље ЕУ стигле ту где су

Протести у Атини, фото: Тањуг

Врло је тешко дати одговор, зашто је широм Европске уније све “функционисало” годинама и зашто сад морају да се укидају многе социјалне олакшице.

У Португалу су одржани велики протести против мера штедње, у Грчкој су грађани већ очајни.

Највећи португалски синдикат ЦГТП није потписао да пристаје на најављене мјере штедње владе либерално-конзервативног премијера Педра Пасоша Коеља, већ је својих 800 хиљада чланова позвао на протесте. Како се процењује, више од 300 хиљада Португалаца се одазвало позиву.

Разлога за протесте има и више него довољно. Лисабон се обавезао да смањи дефицит државног буџета и многе мере су усмерене против оних који најмање поседују. Тако се предвиђа смањивање помоћи за незапослене, накнаде за прековремене сате и отпремнине након отказа, а предвиђају се и реформе закона о раду, тако да ће се запосленима моћи много лакше делити и откази.

Драхма преживела Рим, преживеће и ЕУ

Наравно да је сад велик проблем чињеница да повишице увек добро дођу, али да веома боли кад се чује да ће убудуће мање новца долазити у новчанике. У Грчкој се зато већ увелико шире гласине да је само питање времена кад ће Грчка напустити зону евра и опет увести своју драхму. Њу увек може да штампа. Гласине је увек тешко побијати, тим више што се Грци позивају и на једну историјску чињеницу – уверени су да је њихова драхма “преживела и Римско царство” па ће онда “преживети и Европску унију”.

Они који ће имати срећу да задрже радно место, мораће да раде више за практично исту плату. Јер, предвиђа се укидање три празника, смањивање годишњих одмора са 25 на 22 дана у години…

Попис је веома дуг па тако и португалски синдикат критикује те мере штедње као “повратак у феудализам”. На плакатима се могу прочитати и много оштрије критике, нарочито против Европске уније која се, по мишљењу тамошњих грађана, “окомила” на грађане сиромашнијих земаља и “сиса им крв”.

Попис мера штедње у Грчкој, још је дужи и оштрији. Опет су на удару и пензионери чије се пензије смањују за 15 одсто – иако је и “тројка” веч признала како се од њих “више нема шта узети”. Наиме, 2010. је спроведена реформа – што је практично значило смањивање, прошле јесени су пензије које веће од 1.000 евра смањене за 20 одсто, а обустављена је и исплата 63.500 пензија које су биле исплаћиване на основу нетачних навода – понекад чак и мртвим особама.

Опет су на удару и запослени у државном сектору где се до 2015. планира укидање чак 150 хиљада радних места. Свим запосленима ће бити гарантован и много нижи минимални доходак него до сад, а смањује се и подршкаа за незапослене која ће се убудуће исплаћивати само 12 месеци.

Многи грађани Грчке, Португалије и осталих земаља у којима се најављују мере штедње, излазе на протесте и зато што им није јасно зашто су све те државе могле годинама да функционишу и упркос тој “раскошности” за коју се сада оптужују. Заиста, обим државних дугова је у многим земљама “експлодирао” тек уназад неколико година и то се тешко може објаснити само чланством у Европској унији.

Атина, фото: Тањуг

Иако је ова криза свакако комбинација читавог низа фактора, ипак је један од главних разлога то што државе по правилу троше више него што имају. Након кише новца у којима су уживале као земље зоне евра, одједном су доласком кризе остале саме са својим старим проблемима – који су сад постали још већи него што су били.

Јер и у Грчкој и у Португалу и свим земљама зоне евра, грађани су поверовали да заслужују више новца него што су пре зарађивали, иако се баш ништа није променило у продуктивности. Заправо је Немачка готово на дну лествице међу земљама зоне евра по повишицама у последњих неколико година.

Додатни проблем је што је грађане тешко кривити јер су тражили – и добијали повишице, јер су и трошкови живота вртоглаво расли. Утолико је невољама свакако допринела и жеља компанија које делују у читавој Европској унији да “уравнотеже” приходе из свих земаља без обзира на реалан доходак тамошњег становништва.